U ITALIJI 100.000 FARMI PRED GAŠENJEM, U HRVATSKOJ NEKI VEĆ RASPRODAJU STOKU...

Hrvatska, 28.03.2022.

Jutarnji list

• Kada govorimo o održivosti domaće poljoprivredne proizvodnje u ovim uslovima, pravi pokazatelj biće jesen ove godine

Oko 100.000 italijanskih farmi, ili jedna od deset farmi u zemlji, suočava se sa zatvaranjem proizvodnje zbog eksplozije troškova rada, tvrdi tamošnje udruženje farmera Coldiretti, pozivajući se na istraživanje Agencije za poljoprivredna istraživanja Crea.

Italijanski farmeri, navodi  Coldiretti, najviše su pogođeni rastom cena đubriva, 194 odsto, goriva (129 odsto) i stočne hrane (90 odsto).

- Rast troškova proizvodnje hrane i stoke je približno isti svuda u Evropskoj uniji, a ključno je da EU subvencioniše proizvodnju u okviru jedinstvene poljoprivredne politike proizvodnju po hektaru poljoprivrednog zemljišta sa oko 2.500 kuna, a realni ekonomski trošak iznosi oko 10.000 kuna po hektaru - rekao je član Upravnog odbora Hrvatske poljoprivredne komore Mato Brlošić, povlačeći, na zahtev Jutarnjeg lista, paralelu između trenutnih uslova za proizvodnju hrane u Hrvatskoj i Italiji. Prema Brlošićevim rečima, ovogodišnja setva u Hrvatskoj je dve milijarde kuna skuplja nego lani. Na spisak robe koja je poskupela, potpredsednik HPK dodaje delove i opremu za održavanje mašina, kao i same nove mašine.

Jesen kao pokazatelj

– Kada govorimo o održivosti domaće proizvodnje u ovim uslovima, pravi pokazatelj će biti jesen ove godine, jer sada delimično koristimo zalihe repromaterijala kupljenih po starim cenama, radimo sa gubitkom, ulažemo ono što imamo, ali to ima svoje granice - kaže Brlošić. Na pitanje da li ima gašenja proizvodnje u Hrvatskoj, on je odgovorio da pojedini vlasnici farmi prodaju stoku i prestaju da se bave uzgojem, jer im se to više ne isplati. Prema Brlošićevim informacijama, trenutno nema gašenja poljoprivrednih gazdinstava u biljnoj proizvodnji zbog povećanih troškova rada.

U udruženju za tov goveda „Bejbi bif“ potvrdili su da u ovakvim uslovima proizvodnje velika većina njihovih članova neće moći da održi svoj uzgoj.

- Ne da većina hrvatskih proizvođača junećeg mesa razmišlja o zaustavljanju proizvodnje jer je neisplativa, oni to moraju da urade jer će sa takvim trendom škare cena dovesti do totalnog bankrota i gubitka imovine. Ovo nije trend od početka ove godine, već skoro dve godine unazad. Ali šta je alternativa? Moguće je prodati stoku i nastaviti se baviti ratarstvom, koje je nadrealno isplativo, ali nije lako odustati od proizvodnje stoke u koju su celi život uložili mnogi naši članovi i njihove porodice – rekao je Zvonimir Širjan iz „Bejbi bifa“. '.

Govoreći o povećanim troškovima uzgoja goveda, Širjan je, između ostalog, istakao da su još 2020. godini cene stočne hrane porasle za više od 180 odsto, energenti su poskupeli, a kukuruz, ističe on, koji je osnov za tov junadi, pre godinu i po bio je 90 lipa, a danas je oko 2,5 kune po kilogramu.

Sve manje teladi

– Sve je manje teladi, jer je cena mleka kao osnovnog prihoda za poljoprivrednike, koji gaje krave, veoma niska. Dakle, broj krava se kontinuirano smanjuje. Imajući u vidu povećanje cena kod naših kupaca goveda od četiri do pet kuna po kilogramu, manjak prihoda od prodaje je nepodnošljivih šest do sedam kuna po kilogramu junećeg mesa, što je kumulativno tri do četiri hiljade kuna po grlu - upozorava Širjan. On ukazuje na pomalo paradoksalnu situaciju na tržištu, gde je, kaže, tražnja veoma velika, a stoka u relativnom smislu nikada nije bila jeftinija.

- Danas se za jedno june od 550 kilograma može kupiti manje od četiri hiljade kilograma kukuruza, što to isto june i pojede. Za troškove energije, rada, amortizacije i teladi, koja su nam potrebna za tov, ne ostaje gotovo ništa - zaključuje sagovornik Jutarnjeg lista iz udruženja 'Bejbi bif'.

Da su uzroci problema hrvatskih i italijanskih proizvođača hrane slični, govori i izjava iz pomenutog izveštaja iz Coldirettija o smanjenju proizvodnje kukuruza u Italiji za trećinu u poslednjih deset godina. Smanjenje useva, upozoravaju iz Coldirettija, uzrokovano rastućim troškovima, rizikuje povećanje zavisnosti od inostranstva za isporuku poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Otuda, prema istom izvoru, Italija je već u obavezi da uvozi 64 odsto pšenice za hleb, 44 odsto potreba za testeninom, 16 odsto mleka, 49 odsto govedine i 38 odsto svinjskog mesa. I Hrvatska uvozi značajan deo navedenih prehrambenih proizvoda.

--- Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Vaš komentar na nove cene žitarica ---  
---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Besplatni Agro Saveti ---
---> KLIKNITE OVDE! <---