- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Iz Privredne komore Srbije

 

NEDOSTATAK HRANE ZA STOKU PRAZNI FARME

Novi Sad, 18. septembar 2012.

U toku je pokolj stoke jer nema profitabilne sto─Źarske proizvodnje. Uticaj industrijske proizvodnje hrane za ┼żivotinje na cene finalnih sto─Źarskih proizvda je svega oko 30 odsto.

Sto─Źarstvo u Srbiji (ve─ç decenijama unazad) je ugro┼żena grana, a niska otkupna cena stoke nije u mogu─çnosti da isprati cenu hrane za ┼żivotinje. Proizvo─Ĺa─Źi hrane za ┼żivotinje prakti─Źno beskamatno kreditiraju sto─Źarske proizvo─Ĺa─Źe u Srbiji (vreme pla─çanja je od 60-120 dana). Za prvih sedam meseci 2012. uve┼żeno je 10.527 tona mesa, u vrednosti od oko 24 miliona dolara, dok je izvoz mesa bio oko 3.959 tona u vrednosti 13,1 miliona dolara. Sve ┼íto se de┼íava ozbiljno preti opstanku doma─çe proizvodnje hrane za ┼żivotinje, kao i daljem produbljivanju problema u sto─Źarstvu. Ovo je izme─Ĺu ostalog istaknuto na sednici Grupacije proizvo─Ĺa─Źa hrane za ┼żivotinje Udru┼żenja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

 

 

 

Stado u okolini Zrenjanina u potrazi za hranom

 

,,Posle liberalizacije uvoza (svih proizvoda) sa EU od 2014. godine, mo┼żemo o─Źekivati jo┼í te┼żu situaciju u oblasti sto─Źarstva. Broj─Źano stanje stoke u Srbiji je vi┼íe nego prepolovljeno, ┼íto mo┼że biti veliki problem za prostu prehranu, ali i kasnije za dobijanje kvota za broj ┼żivotinja od strane EU. Iskustva govore, da su skoro sve dr┼żave, koje su bile u procesu pristupanja EU, u tom periodu pove─çavale broj─Źano stanje sto─Źnog fonda (Poljska, Hrvatska...)”, naglasio je predsednik Grupacije Dragoslav Milisavljevi─ç.

Predsnik Grupacije Milisavljevi─ç je informisao prisutne o razgovoru sa ministrom poljoprivrede  u Vladi Srbije Goranom Kne┼żevi─çem, uz saznanje o pove─çanju Agrarnog bud┼żeta  za 1,2 odsto ili za novih 10 milijardi dinara. Tako ─çe Agrarni bud┼żet u ovoj godini iznositi oko 40 milijardi dinara ili oko 3,6 odsto ukupnog bud┼żeta. Uz to, ministar je istakao da razume te┼íko─çe ove grane, uz uva┼żavanje njihovih zahteva, izuzev zabrane izvoza kukuruza. Na sastanku je izneta sumnja u procene zvani─Źnika da ─çe rod kukuruza iznositi oko ─Źetiri miliona tona. Su┼ía je ostavila duboke posledice na ovu delatnost. Smanjena je proizvodnja hrane za ┼żivotinje kod me┼íaona pri farmama, koje se opredeljuju za industrijsku proizvodnju hrane za ┼żivotinje, a u toku je pokolj ┼żivotinja, ┼íto jo┼í vi┼íe ugro┼żava ionako smanjen sto─Źni fond. To najbolje pokazuje i brz rast cena poljoprivrednih proizvoda, kao i osnovnih ┼żivotnih namirnica ┼żivotinjskog porekla (mesa, mleka, jaja) na tr┼żi┼ítu. Produbljivanjem ove situacije o─Źekuju se i nesta┼íice ovih proizvoda. Prema podacima Uprave carina, za prvih sedam meseci ove godine,  izvezeno je oko 74.479 tona hrane za ┼żivotinje ─Źija je vrednost iznosila 30,89 miliona dolara, dok je zabele┼żen uvoz od 22.419 tona u vrednosti 21,5 miliona dolara.

Na sastanku je pohvaljena namera Vlade Srbije da se na tr┼żi┼ítu interveni┼íe sa 40.000 tona kukuruza iz robnih rezervi u naturalnoj razmeni, ali je ukazano da se ona ne odnosi na industrijsku proizvodnju i da je to veoma malo, uz naglasak da se sporo ta odluka sprovodi u praksi.

Pitanje koje se stalno ponavlja je, da bi bilo zna─Źajno znati da li ─çe dr┼żava kona─Źno podr┼żati sto─Źarstvo ili ─çe i dalje biti primarna ratarska proizvodnja. Poslednjih nekoliko godina su sve subvencije i┼íle ka ratarstvu, pri tome nije definisan povratni pozitivan mehanizam - odgovornost prema doma─çoj sto─Źarskoj proizvodnji, koja je dovedena na rub propasti, ─Źulo se na sednici. Posebno je istkanuto da je posle ubiranja useva potrebno utvrditi bilanse sa ─Źime se raspola┼że, a onda utvrditi kvote kukuruza za izvoz ili zabranu izvoza kukuruza. Pored toga je nagla┼íeno da je uticaj industrijske proizvodnje hrane za ┼żivotinje na cene finalnih sto─Źarskih proizvoda svega oko 30 odsto. (B. Gulan)