- TRŽIŠTE - /12.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.70 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.86 din/kg , pšenica 20.26 din/kg , soja 35.49 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.25 din/kg , pšenica 16.18 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.24 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Izvoz hrane iz Srbije

 

AGRARNI DINAR POJA─îAVA KONKURENTNOST

Novi Sad, 24. juni 2011.

O izvozu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije postoje dve pri─Źe: da je ostvareni godi┼ínji priliv deviza u iznosu od 2,3 milijarde dolara izvanredan i da su poljoprivrednici solidno zaradili od izvoza kukuruza, p┼íenice i vo─ça.

Stru─Źnjaci Nevladine organizacije „Agroprofit” iz Novog Sada detaljnije su analizirali ostvareni izvoz i ulaganje u poljoprivredu.

Agroekonomista Jelena Krsti─ç o tome ima ra─Źunicu:

- Izvoz o kome govorimo je vi┼íe nego simboli─Źan, svega 4,7 do 5,5 dolara po obradivim oranicama, dok, recimo, Poljska izvozi 1.400 evra po hektaru, a u Srbiji samo Delta Agrar 2.760 evra po hektaru. Me─Ĺutim, to i ne mo┼że biti druga─Źije, jer Srbija iz dr┼żavne kase za agrar izdvaja 29 evra po stanovniku, ┼íto je samo ─Źetvrtina iznosa u Evropskoj uniji. Sa takvim ulaganjima na┼ía poljoprivreda nije konkurentna za direktan izlazak na tr┼żi┼íte – ka┼że Krsti─çeva.

Ratari u Evropskoj uniji dobijaju 300 do 400 evra po hektaru u vidu subvencija i na tr┼żi┼íte sa takvom podr┼íkom lako izlaze i ostavljaju prostor i za zaradu trgovcima. Kod nas prose─Źna subvencija po hektaru, ako se ura─Źunaju sve obradive povr┼íine, iznose oko 6.000 dinara i tu sumu ne koriste sva registrovana gazdinstva. Kod nas su ve─çe cene goriva, mineralnih ─Ĺubriva i za┼ítitnih sredstava i podsticaji koji sti┼żu do poljoprivrednika ne obuhvataju ni polovinu onih kojima je poljoprivreda jedino zanimanje. U „Agroprofitu” procenjuju da se taj odnos mora promeniti ukoliko ┼żelimo izvoz ve─çi od tri milijarde dolara.

- Izdvajanje 14.000 dinara po hektaru, u celini, ne─çe doneti ve─çi izvoz. Ovu kategoriju subvencija koristi svega 79.000 poljoprivrednika, a oni u proseku obra─Ĺuju oko 11 hektara – tvrdi Jelena Krsti─ç i dodaje da od tog broja njih 22.000 obra─Ĺuju skoro 700.000 hektara, a 57.000 svega 210.000 hektara. Dakle, dr┼żava u─Źestvuje u stimulaciji proizvodnje na samo ─Źetvrtini obradivih povr┼íina, ┼íto je za ozbiljan izlazak na tr┼żi┼íte nedovoljno. Uz to, manji deo poljoprivrednika, koji su primili pomenute subvencije, u proseku imaju gazdinstvo od 28 hektara, a iz Agrarnog bud┼żeta dobijaju skoro 10 milijardi dinara, dok za one brojnije dr┼żava izdvaja svega tri milijarde.

Prema anketi koju je „Agroprofit” obavio me─Ĺu poljoprivrednicima, koji koriste sredstva iz Agrarnog bud┼żeta, ona im najvi┼íe slu┼że za pokrivanje tro┼íkova u setvi i kod velikih gazdinstava za otplatu kredita za mehanizaciju.

(AgroServis)