- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Jesen na njivama Srbije

 

Manji rod, počeo pokolj stoke

Novi Sad, 26.septembar 2012.g.

Posledica fizičkog smanjenja proizvodnje, pre svega, osnovnih sirovina, kao i rast njihovih cena, uticaće na rast cena hrane i inflaciju. U PKS navode  da je neophodno do kraja oktobra ove godine sačiniti precizne bilanse osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, uključujući i semensku proizvodnju

Rod biljnih kultura u Srbiji je zbog nepovoljnih vremenskih prilika i niskog nivoa agrotehnike umanjen od 20 do 50 odsto, a  prema prvi procenama šteta od suše iznosi više od milijardu evra, dok su dalje procene u toku, saopšteno je na sednici  Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije. Posledica fizičkog smanjenja proizvodnje, pre svega, osnovnih sirovina, kao i rast njihovih cena, kako je istaknuto, uticaće direktno na rast cena hrane i inflaciju. U PKS navode  da je neophodno do kraja oktobra sačiniti precizne bilanse osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, uključujući  i semensku proizvodnju, kako bi nadležna ministarstva donela odgovarajuće propise vezane za uvoz i izvoz te robe.

Najveći pad proizvodnje od 46 odsto beleži se  kod  kukuruza, čiji je rod procenjen na 3,5 miliona tona. Slede soja čiji rod iznosi 254.309 tona i za 42,3 odsto je manji nego lane, kao i suncokret, kog će biti proizvedeno za  23,1 odsto manje nego lane i njegova produkcija će iznositi 332.336 tona. Rod šećerne repe biće manji za 22,9 odsto nego prošle godine i iznosiće 2,1 miliona tona, dok je proizvodnja pšenice manja za 7,5 odsto nego 2011. godine i iznosi 1,9 miliona tona, naveli su u PKS, pozivajući se na procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Štetu nisu pretrpele samo jesenje biljne kulture, već i voćarstvo gde je proizvodnja umanjena za 10 do  50 odsto,  organska proizvodnja gde je pad od 20 do 50 odsto, stočarstvo – pad od tri odsto i  proizvodnja u ribnjacima – za 30 do 50 odsto.

Misija i vizija

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić, učestvujući u raspravi, ukazao je na misiju u viziju komorskog sistema u proizvodnji hrane. S obzirom na probleme koje je donela suša, on je izrazio sumnju u postojanje sistema za navodnjavanje na 150.000 hektara u Srbiji, uz naglasak da je objektivno da oni postoje na oko 90.000 hektara, a da se koriste na oko 40.000 hektara. On je istakao i značaj konditorske industrije koja je izvozno orijentisana delatnost sa proizvodima iz viših faza prerade. Potpredsednik PKS, između ostalog je ukazao i na manja ulaganja u proizvodnju i pad kupovne moći stanovništva, što je sve rezultat ekonomske krize. Po njegovim rečima PKS je prošle godine tadašnjoj Vladi Srbije dača Predlog nove ekonomske politike za period od 2012. do 2016. godine. On je još istakao da je komorski sistem asocijacija i mesto dogovaranja svih privrednika u Srbiji.

Sekretar Odbora za poljoprivredu Željko Brozović ukazao je da poljoprivredna proizvodnja, posmatrano kalendarski, ulazi desetak dana ranije u svoju završnu proizvodnu fazu u odnosu na prethodne  godine zbog aktulenih vremenskih prilika, odnosno za toliko su unapred pomereni agrotehnički  rokovi. Direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu dr Olga Čurović je istakla da uredbe vezanae za zabranu izvoza nikada nisu bile popularne, ali da su one ove godine nužne. Jer, ako bi naše sirovine otišle u svet, onda bi mi morali uvoziti finalne proizvode. Nije li bolje da ih ovde preradimo i proizvedemo u finalne proizvode, pa ako ih imamo višak da ih izvozimo, rekla je ona.

Sekretar Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Vojvodine Djordje Bugarin istakao je da je šteta od suše samo na teritoriji Vojvodine oko milijardu evra, dodajući da je neophodno da se u ukupnu sumu uključe i procene iz centralne Srbije. On je napomenuo da je svih  45 vojvođanskih opština već uradilo detaljne procene šteta od suše, pa se tako došlo do ukupne cifre. Bugarin je upozorio da poljoprivrednici  nemaju prihode kako bi valjano obavili setvu koja je na pragu, kako zbog toga što nije bilo zarade jer nije bilo roda, tako i zbog toga „što je pitanje kako će naplatiti i ono što je rodilo“. On je ukazao da je jedna od najbitnijih stvari koja se mora rešiti nepovoljno naturalno zaduživanje poljoprivrednika kod prerađivačke industrije, koje ide na štetu proizvođača zbog rasta cena i umanjenja roda. „Prerađivačka industrija je kupila više od 50 odsto roda, što nikada do sada nije bio slučaj“, rekao je Bugarin. On je ocenio i da zabrana izvoza suncokreta, soje i šećerne repe „predstavlja direktnu kaznu za poljoprivrednike“, a štiti domaću prerađivačku industriju, dok je ukidanje carina na uvoz žitarica i uljarica ekonomska mera.

Mraz počeo, suša dovršila

Direktor asocijacije „Plodovi Srbije“ Evica Mihaljević je navela je da je i rod voća i povrća  podbacio, jer „tamo gde nije mraz, suša je dovršila priču“, dodajući da se to odnosi na trešnje, jagode, maline, kupine, jabuke, pa će izvoz kvantitativno pasti.

Predsednik Odbora za poljoprivredu PKS Rajko Latinović je istakao da je suša donela puno problema, da je kukruza rodilo manje nego što nam je potrebno pa je u toku i pokolj stoke. Latinović je naglasio da zabrane izvoza nikada nisu dugoročno rešile probleme. On je posebno ukazao na pokolj stoke pa će biti teško obnoviti stočni fond koji će biti desetkovan.

Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Borislav Kobiljski je naglasio da u buduće više moramo koristiti domaće sorte i hibride jer su one prilagođene ovom pondeblju. To potvrđuju i njihovi prinosi u ovoj sušnoj godini. On je izrazio sumnju u ostvarenje ovogodišnje setve pšenice na željenih 600.000 hektara.

Predsednik Saveta za popis u poljoprivredi Srbije Nikola Latinović je naglasio da uskoro počinje akcija koja je poslednji put vođena pre 52 godine. Cilj je da 6.200 popisivača obiđe i popiše stanje u agraru, a u zemlji imamo oko 800.000 gazdinstava. Popis je veoma značajan jer će on odrediti i kakve će proizvodne i izvozne kvote Srbija dobiti  kao i pomoć  kada postane deo Evropske unije. Prvi rezultati popisa biće saopšteni  15. januara sledeće godine. Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran je naglasio da popis u agraru predstavlja dobru podlogu za stvaranje nacionalne strategije poljoprivrede Srbije koja treba da se usvoji u Skupštini Srbije i da se primenjuje nekoliko decenija.