- TRŽIŠTE - /12.02.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 19.50 din/kg , soja 39.80 din/kg ; /12.02.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.30 din/kg , pšenica 21.75 din/kg , soja 35.45 din/kg ; /12.02.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.78 din/kg , pšenica 17.68 din/kg , soja 33.45 din/kg ; /12.02.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.69 din/kg , pšenica 22.63 din/kg , soja - ;

KAD DRŽAVA PLAĆA ZA NEOBRANO VOĆE

 

Novi Sad, 16. decembar 2019.

Izvor: Politika

  • Hrvatski proizvođači zbog teškog stanja u voćarstvu dobili od države pomoć od 2,86 miliona evra. – Ovakva mera bila bi izuzetno korisna i u Srbiji, kaže profesor Zoran Keserović

Dok srpskim proizvođačima u rodnim godinama zbog niske cene trune voće jer nemaju interes da plaćaju berače, u najbližem okruženju država voćarima plaća za neobrane jabuke i mandarine.

Hrvatska je proizvođačima jabuka i mandarina isplatila 2,86 miliona evra podrške zbog neobranog ili nepokupljenog voća. Kako su preneli hrvatski mediji, posle dve godine suočavanja s mrazom, u 2018. zabeležena je hiperprodukcija, uz nedostatak radne snage, rashladnih kapaciteta, kao i nisku otkupnu cenu u trenutku berbe, što je proizvođače dovelo u nezavidnu situaciju. Ministarstvo poljoprivrede podršku je obezbedilo na osnovu Zakona o poljoprivredi. Iznos novca koji voćarima sleduje utvrđen je srazmerno površinama voćnjaka za koje je podnesen zahtev.

Pravo na ovu vrstu podrške ostvarila su čak 842 proizvođača jabuka. Ovaj sektor za tu državu je značajan jer jabuke čine 40 odsto njihove voćarske proizvodnje. Agencija Hina navodi da je za većinu proizvođača ova pomoć, koja bi trebalo da ublaži troškove uklanjanja neobranih ili otpalih plodova, bila neočekivana, jer ta zemlja do sada nije koristila ove mere podrške.

Proizvođači voća iz Srbije proteklih sezona takođe su suočeni sa gubicima zbog niskih cena voća, ali i zbog slabog interesovanja otkupljivača. U julu ove godine plantaže u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji plavile su se od opalih ranih sorti šljiva, naše dominantne voćne vrste, za koje proizvođači nisu uspeli da nađu kupce. Čak ni za 10 dinara po kilogramu, ceni desetostruko nižoj od prošlogodišnje.

Smanjeno interesovanje kupaca iz Rusije dosta je doprinelo ovakvom stanju, a uz ucene hladnjačara, koji su zbog velike ponude obarali cene voća, u sličnoj poziciji bili su i proizvođači višanja, malina, pa i jabuka.

Profesor voćarstva Zoran Keserović smatra da je ova podrška izuzetno korisna za proizvođače i da bi i u Srbiji imala smisla, jer je proteklih nekoliko godina bilo teško za voćare. Kaže da je reč o meri koju je izdejstvovala hrvatska Agencija za razvoj poljoprivrede – državna agencija u kojoj radi veliki broj ljudi zaduženih za praćenje svih segmenata u agraru.

– Voćarstvo zapošljava veliki broj ljudi u Hrvatskoj, kao i u Srbiji. To su ljudi koji ostaju na selu i ako im se ne pomogne u teškim godinama, a one jesu bile teške, počeće da krče voćnjake i napuštaju proizvodnju – smatra naš sagovornik i dodaje da je svojevremeno predlagao da se od izvoza voća i drugih poljoprivrednih proizvoda oformi poseban fond (od jedan odsto) kako bi se u takvim situacijama pomoglo proizvođačima koji su ugroženi. – Kada određeni strateški proizvod, kao što su jabuke, maline ili višnje, „uđe u krizu” iz ovog fonda proizvođači bi mogli da dobiju subvencije – ističe Keserović i dodaje: – Treba ipak uzeti u obzir da se poljoprivreda u Hrvatskoj u značajnom iznosu finansira iz zajedničkog EU budžeta za poljoprivredu. To donosi i znatno veće subvencije od onih u Srbiji, zbog čega su naši proizvođači dovedeni u tešku situaciju, jer ne mogu da budu konkurentni.

Keserović smatra da je naš budžet za poljoprivredu mali ako se uzme u obzir doprinos poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP-u. Nije ni pet odsto. Voćari u Hrvatskoj imaju za integralnu proizvodnju 450 evra i 150 litara subvencionisanog goriva. I pored toga, smatra da je Srbija daleko jača u voćarstvu od Hrvatske.

– Dolaze godine kada će najveći problem biti skupa radna snaga. Ti izdaci danas kod određenih voćnih vrsta imaju izuzetno veliki udeo. Kod jabuka je još i podnošljivo kod proizvođača koji imaju visoke prinose.

Podseća da je problema bilo kod berbe višanja.

– Troškovi za ručnu berbu bili su od 18 do 20 dinara po kilogramu, a cena 30 dinara. Kada se uzme u obzir cena zaštite voćnjaka, koliko proizvođač može da zaradi ako nema savremene tresače? Zato će primena savremene mehanizacije u svim fazama biti neophodna u narednim godinama – kaže profesor Zoran Keserović.