KRAĐA IZ ROBNIH REZERVI – 150.000 TONA ŽITARICA, A OTKUP PŠENICE SIMBOLIČAN
Novi Sad, 26. jul 2013.
Koliko je, zapravo, organizovana zloupotreba postojanja i rada Državnih robnih rezervi, pokazuje i podatak do kojeg je došao list „Moje Gazdinstvo”. Naime, samo pet skladištara državi duguje 69.000 tona kukuruza, a što nije i konačan spisak sa kojima nije upoznata javnost, niti Vlada, već je u opticaju manja cifra. Krađa kukuruza se dogodila prošle godine i ceo slučaj je sakriven. A da li je to bio interes i pojedinaca u Vladi, reći će istraga. Uz ranije objavljeni dug od 78.000 tona (46.000 tona pšenice i 32.000 tona kukuruza), skladištari su „ovakvom organizacijom posla”, uz nemar Robnih rezervi, ukrali i prodali preko 150.000 tona pšenice i kukuruza, kupljenih novcem poreskih obveznika. Sa razlikom u ceni od samo tri dinara po kilogramu ostvarili su dobit od 450 miliona dinara, a usput su još primili nadoknadu iz državne kase za čuvanje pokradenog lagera. Međutim, dobro upućeni tvrde da je prodaja državnih 150.000 tona kukuruza i pšenice skladištarima donela dobit od 750 miliona do 1,2 milijardi dinara. Sa ovom oduzetom dobiti od skladištara država bi mogla ove sezone da otkupi još pšenice. Kada se ovo poveže sa izbegavanjem kontrole robe po silosima, što je bila obaveza Direkcije, kao i da su trojici skladištara date velike količine zrna na čuvanje bez obezbeđenih garancija, onda je jasno kolika je odgovornost i sprega u celom lancu državnih službenika i skladištara u obavljenoj krađi. Ovo je klasičan primer kako se u sprezi sa državnim službama može lako i brzo obogatiti.
Kada se uporedi obim krađe iz Državnih robnih rezervi sa 59.500 tona otkupnjene pšenice, onda se vidi do kog nivoa je dosegao kriminal i to baš pod okriljem državne administracije. Bilo bi nekorektno za sve godine unazad, kada je utvrđen manjak robe u Rezervama od oko 13 milijardi dinara, prozvati ministra Ljajića i premijera Dačića, ali za minulu godinu, niti mogu niti je moguće da izbegnu odgovornost – jer se kralo iz Robnih rezervi?
Iz izjave ministra Gorana Kneževića se vidi da nije upoznat sa ukupnom krađom u Robnim rezervama ili čuva taj podatak kao državnu tajnu.
I nakon sprovedene kontrole dva skladišta sa sumnjivim poslovanjem u Adi i Čonoplji su dobili potpis da ostanu javna skladišta.
Kome i zbog čega nije u interesu da utvrdi krivicu za manjak od oko 13 milijardi dinara u Rezervama i novu krađu koja se kreće oko 3,5 milijardi dinara?
Istražujući poslovanje Državnih robnih rezervi u poslednjih pet godina, list „Moje Gazdinstvo” je otkrio model za ove krađe koji je živeo i živi uz blagodet pojedinaca u Direkciji za robne rezerve, Vladi i dela političara, koji ga i koriste (oni ili njihove supruge i zetovi).
Kada se pogledaju korisnici usluga Državnih rezervi za poslednjih 20 godina, lako se vidi da su ljudi iz tada vladajućih stranaka ili njihovi saradnici u ovoj ustanovi imali izvore profita.
Najavljene promene u ponašanju prema korupciji i krađi Robne rezerve i njenu direkciju tek malo golicaju. Umesto da se ispitaju zloupotrebe i ukine model prevara – nastale su nove, a stare su, upravo iz reda zaposlenih, uz naklonost ministra Rasima Ljajića – sakrili!?
Izvesna kontrola o tome nije obavestila javnost, a njenog vođu ministar Ljajić je predložio za nagradu i napredovanje u poslu. Da li je sve ovo i suviše blizu Aleksandra Vučića pa prebacuje slučaj pogledom tragajući dalje za lokacijama korupcije, znaće se uskoro. Naš list se izuzev epilogom više neće baviti ovom temom. Do jeseni biće završeno naše istraživanje o tome ko je i gde sakrio državno zemljište od licitacije, a ko ga koristi. Prvi podaci pokazuju da je reč o desetinama hiljada hektara.
Ministar Knežević o Robnim rezervama
ODGOVORNOST ZA KRAĐU
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vovodprivrede Goran Knežević izjavio je da ima određene sumnje i indicije o tome ko je odgovoran za krađu 80.000 tona pšenice i kukuruza iz Robnih rezervi.
– Lanac odgovornosti je vrlo širok. Imam određene sumnje i određene indicije, ali to će sigurno dokazati istražni organi – rekao je za RTS Knežević.
Ukazujući na to da je nemoguće da se u toku same kontrole u 26 skladišta rade transakcije s robom, on je istakao da to mora da se radi uz nečiju dozvolu i da treba ispitati ko je tu dozvolu dao i na koji način se to radilo.
On je dodao da, osim 80.000 tona žita i kukuruza koji su nestali, očekuje da će tu biti još nekih problema koji će se pokazati tokom istrage.