- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

KO TO KAŽE: UREDBE MOLIM?

 

Beograd, 12. mart 2012.

Poljoprivrednici su za danas (ponedeljak), u nekim centrima, od 12 do 13 časova, najavili tihi protest vožnjom traktora, uz obrazloženje „da se na taj način javnosti skreće pažnja da je prolećna setva već počela, a da uredbi za subvencionisanje repromaterijala, odnosno semena i đubriva, potrebnog za kvalitetno zasnivanje novog roda - još uvek nema”!

Većina uredbi o trošenju Agrarnog budžeta za tekuću godinu u minulom periodu objavljena je krajem marta ili početkom aprila (posle registrovanja gazdinstava). Najava ministra Dušana Petrovića da će to biti poznato 31. januara se nije dogodilo, jer je ministarstvo došlo do niza podataka o zloupotrebi uspostavljenog modela nazvanog „14.000 dinara po hektaru”. Odluka je doneta, da se odustane od ove loše prakse, nakon pojedinačnog dijaloga sa udruženjima i da se pokuša pronaći pravičnije rešenje - isplate po prinosu.

Od početka primene ovog modela podsticaja, isplate za repromaterijal su bile u drugoj polovini godine ili su prenošene u narednu. Dakle, naši farmeri nikada pre setve nisu dobili podsticaje u celini i znaju da ako na njih čekaju njive će ostati nezasejane.

U potpuno otežanim ekonomskim uslovima privređivanja, izuzev neplaćanja poreza, poljoprivrednici u Srbiji nemaju druge privilegije, niti šansu da se  spasu od eventualnog bankrota.

Većina malih poljoprivrednika (posed od 20 hektara) je na rubu opstanka i svaki iskorak države prema njima je značajan. Oni glavne rivale imaju među seoskim veleposednicima, koji žele da ih asimiliraju kroz zakup oranica ili kupovinu. Na taj način broj domaćinstava koji se bave ovim poslom bio bi desetkovan. I zbog toga, za opstanak sela je značajno – koga i kako želi da potpomogne država?

Za subvencionisanje biljne proizvodnje biće izdvojeno najmanje 22 milijarde dinara, u 2012. godini što je za 3,5 milijardi dinara više nego prošle godine, izjavio je  ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Petrović je rekao da je u 2011. godine pravo na regres za ratarsku proizvodnju ostvarilo 82.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da će ove godine svih 450.000 gazdinstava imati priliku da uđu u sistem subvencionisanja.

Uslov za dobijanje subvencija više neće biti plaćeni doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje, a biće regresirani gorivo, đubrivo i semenski materijal.

Ministar je podsetio da je prošle godine regres za ratarsku proizvodnju iznosio 14.000 dinara po hektaru, a da je za te namene isplaćeno ukupno 18,5 milijardi dinara.

Dobra vest je što će iz Agrarnog budžeta za poljoprivredu biti potrošeno više novca nego lane, a o tome je Dušan Petrović za javni servis, u nedelju 11. marta 2012. godine, rekao:

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 - Zaključak na osnovu mnogobrojnih analiza koje smo vršili svih ovih meseci unazad jeste da je veoma važno da novac, koji se iz budžeta izdvaja, na što efikasniji način bude utrošen, a da cilj bude povećanje proizvodnje. I zbog toga smo došli do zaključka da je veoma korisno da se promeni način subvencionisanja, i da se iz ovog subvencionisanja po površini pređe na subvencionisanje po količini. Dakle, ko bude više proizvodio više će imati mogućnosti da dobije na ime subvencija – rekao je Petrović. 

Zakon o podsticajima u poljoprivredi odavno nedostaje u Srbiji. Njegovo donošenje je do sada izbegao svaki ministarski tim i to sada pojedinci koriste da na pukotinama sistema lako dolaze do para – prevarama. Kraj se, ipak, nazire!

Nezadovoljstvo zbog kašnjenja uredbi, koje se javlja, nije došlo od malih ratara, koji u svemu najviše snabdevaju prerađivače.

Odustajanjem od finansiranja po hektaru ugroženi su razni zakupci i zakupodavci, koji su dolazili do državnih para bez okopane brazde. Među njima su i gazdinstva koja su svoje oranice po dva puta izdavale u zakup: pravo po ugovoru na osnovu koga obezbeđuju subvencije upisom u registar, potom dobijeni novac uz fiktivne račune dele sa nosiocem zakupa. I na kraju tu istu oranicu vlasnik proda u arendu rataru koji je ne unosi u registar i od njega naplaćuje komercijalnu cenu zakupa.

O ovome govore u svakom selu, znaju u svakom udruženju da je ovo za mnoge bio najbolji biznis.

Kada se uz ovo doda i činjenica da su mudri pojedinci uzeli u zakup državnu zemlju za svoje radnike i upisali ih u registar, onda je i vrapcima na grani jasno da je ovakvo trošenje novca poreskih obveznika nedopustivo. Inače, u Srbiji poljoprivrednici ne plaćaju porez na prihod od zemlje, već razne doprinose koji ne zavise od obima roda i to je koristan potez države, o čemu se retko govori.

Kome je i zbog čega žao starog modela, a da novi još i ne poznaju, nije teško zaključiti. Naprotiv, uredbe za subvencionisani dizel imaju opštu podršku, jer posle prolećne uslediće i jesenja isporuka dizela po daleko nižim cenama od tržišnih.