- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Komasacija sa dva lica

 

UZ NOVI ZAKON BR┼ŻE I LAK┼áE DO SPAJANJA POSEDA

Beograd, 31. decembar 2019.

  • Ministarstvo poljoprivrede formiralo radnu grupu ─Źiji ─çe zadatak biti da izradi novi zakon za efikasniju komasaciju

Ideja da se od udaljenih, raspar─Źanih njiva formiraju ve─çi posedi, tokom poslednje decenije poku┼íana je na 125.000 hektara u Srbiji. Komasacija, kako pokazuju neka istra┼żivanja, traje u proseku tri i po godine. I na kraju nisu svi zadovoljni. Ministarstvo poljoprivrede formiralo je radnu grupu zadu┼żenu za izradu novog zakona, a cilj je da ovaj proces bude efikasniji. Jedna od ideja je da se komasacija centralizuje i sprovodi preko Ministarstva poljoprivrede.

Novi koncept ─çe se oslanjati na razvoj digitalizacije u dr┼żavnoj upravi. Koristi─çe se podaci iz svih raspolo┼żivih izvora. U Ministarstvu isti─Źu da je trenutno najve─çi izazov nedostatak stru─Źnog kadra koji sprovodi ovaj postupak.

- Komasacije ─çe biti planirane sa jednog mesta i unapred ─çe se planirati sredstva neophodna za njeno sprovo─Ĺenje na jedan novi sinhronizovani na─Źin - ka┼żu u resornom ministarstvu. - Upravo je na─Źin finansiranja komasacija i nedostatak novca u bud┼żetima lokalnih samouprava jedan od osnovnih problema koji onemogu─çavaju ili ote┼żavaju njeno sprovo─Ĺenje. Ideja je da se oforme specijalizovane komisije za sprovo─Ĺenje samog postupka komasacije sa stalno zaposlenima koji ─çe imati posebne kvalifikacije, znanja i iskustva za vo─Ĺenje ovog slo┼żenog procesa.

U radnoj grupi je i Republi─Źki geodetski zavod i zadatak mu je da pru┼żi informaciono-tehnolo┼íku podr┼íku. Bi─çe ustanovljen jedinstven geografsko-informacioni sistem, koji ─çe povezati Ministarstvo poljoprivrede i Republi─Źki geodetski zavod i koji ─çe biti posebno formiran da podr┼żi i olak┼ía planiranje i sprovo─Ĺenje komasacije.

Novi zakon treba da omogu─çi efikasnije kori┼í─çenje poljoprivrednog zemlji┼íta, pove─ça zemlji┼íte za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje njime, uredi imovinsko-pravne odnose - isti─Źu u Ministarstvu poljoprivrede. - Komasacija treba da omogu─çi br┼żu i jeftiniju izgradnju nedostaju─çe infrastrukture u ruralnim podru─Źjima.

Trenutno na terenu ima vi┼íe fizi─Źki zavr┼íenih komasacija, ali su pravno i dalje sporne. Neki propusti se mogu nazvati kao lo┼íe novo grupisanje oranica, a ima i takvih gde vlasnici optu┼żuju komisiju za zloupotrebe i korupciju. U op┼ítini Ba─Źki Petrovac vi┼íe je nezadovoljnih nego zadovoljnih, kao i u selu Boto┼íu (grad Zrenjanin), obavljenom komasacijom. Seljaci u Kulpinu tvrde da je komisija menjala pravce puteva i „obrtala” njive da bi se do┼ílo do vi┼íka oranica, koje su nekome pripisane kao svojina. Najgore u obavljenim komasacijama su pro┼íli doma─çini koji svoje zamenjene oranice nisu preveli na svoje ime. U pomeranju parcela ti vlasnici su za komisiju bili nepoznati.

Komasacija u Srbiji je neophodna i korisna, ka┼żu agronomi, ali bez ure─Ĺenog katastra nju je nemogu─çe sprovesti, jer se prose─Źan posed u Srbiji sastoji iz najmanje 3-5 parcela. (Ve─Źernje novosti/AgroServis plus)

UŠTEDA

Pojedina istra┼żivanja su pokazala da komasacija donosi u┼ítede poljoprivrednicima od 3.300 dinara po hektaru u centralnoj Srbiji do 4.100 dinara u Vojvodini. ┼átede po osnovu smanjenih tro┼íkova proizvodnje, pre svega za gorivo i seme.

SNIMANJE PARCELA DO 2023. GODINE, OSNOV ZA SUBVENCIJE

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja bi─çe do 2023. godine evidentirane, a to ─çe biti osnov za dobijanje dr┼żavnih subvencija.

Dr┼żava poljoprivrednicima ve─ç odobrava podsticaje na osnovu povr┼íine zemlji┼íta koju imaju u vlasni┼ítvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasa─Ĺene kulture. Me─Ĺutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te povr┼íine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj na─Źin dobijali novac i za deo zemlji┼íta na kojem nisu zasejali p┼íenicu, kukuruz, detelinu...