- TRŽIŠTE - /12.02.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 19.50 din/kg , soja 39.80 din/kg ; /12.02.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.30 din/kg , pšenica 21.75 din/kg , soja 35.45 din/kg ; /12.02.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.78 din/kg , pšenica 17.68 din/kg , soja 33.45 din/kg ; /12.02.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.69 din/kg , pšenica 22.63 din/kg , soja - ;

Kriza u snabdevanju mlekom se nastavlja

PREMIJE JEDINO SIGURNE

Novi Sad, 25. oktobar 2010.

 

Uvoz mleka po 42 evro centa, za čega su domaći prerađivači do 1. oktobra platili preko osam miliona evra, dodatno je razljutilo farmere, a pogotovo najava da će u tom poslu učestvovati i država.

Godišnja proizvodnja mleka u Srbiji je do sada bila veća od milijardu litara, ali se za preradu u oko 200 mlekara isporuči oko 850 miliona litara. To uglavnom prerađivači obezbeđuju od malih farmera.

Vlada će ove nedelje, kada bude definisan rebalans budžeta, opredeliti značajna sredstva za stočarstvo, kako je u više navrata najavio ministar poljoprivrede dr Saša Dragin, ali se plan trošenja još ne saopštava.

Proizvođači mleka kao prvu meru pominju uvećanje premije sa 1,5 dinara na 4 ili 5, što su pre par godina i imali. Međutim, ta isplata samo će spasiti dalje propadanje stočara, ali neće uticati na dnevne isporuke mleka, jer su mnogi mali farmeri odustali od ovog posla.

- Umanjena dnevna prodaja mleka danas u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu, je manja za oko 850.000 litara i tu količinu na tržištu ponovo možemo očekivati najbrže za dve do tri godine – smatra prof. dr Dragan Glamočić, direktor Departmana za stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

- Danas nam fali nacionalni program razvoja stočarstva – posebno govedarstva. Fali nam regionalizacija uzgoja i programi o održivoj proizvodnji, a to bez države nije moguće ostvariti. Padom stočarske proizvodnje ugrožen je kvalitet zemljišta, izvozni potencijal, zaposlenost na selu... Ulazimo u fazu zavisnosti od uvoza. Sve ove obaveze i ocene nije realno vezati samo za Ministarstvo poljoprivrede, niti samo za vreme sadašnje – kaže dr Glamočić.

U trošenju dopunjenog Agrarnog budžeta izgleda da su premije za mleko jedino izvesne. Velika udruženja proizvođača očekuju da one budu pet dinara za mleko ekstra klase i da nema ograničenja u primeni.

Koliko su umanjenja premija (2004. godine su iznosile 3,078 milijardi, a 2009. svega 402 miliona) uticale da broj korisnika danas bude svega 9.000 i da to bude osnovni razlog nestašice mleka, jer je iz proizvodnje nestalo i 80.000 grla, nije teško zaključiti. Ta loša procena u Ministarstvu poljoprivrede da se mali agrarni budžet spašava sa umanjenjem velikog broja korisnika premije, sada može da košta mnogo više.

Prema računici stručnjaka: 20.000 visokokvalitetnih junica na tržištu vredi oko pet milijardi dinara, ali se ta grla trenutno ne mogu nabaviti za kraći period od dve godine. Što praktično znači, da 850.000 litara mleka, za koliko je manja dnevna proizvodnja, Srbija to neće rešiti po kratkom postupku.

Prema saznanju „AgroServisa”, Rusija je u zemljama razvijenog govedarstva avansnom uplatom rezervisala grla za svoje potrebe i jedino tržište koje trenutno ima junica je Kanada, ali sa visokim cenama.

Zbog ovakvih prilika, izgleda da je korak po korak najbolji put stabilizacije proizvodnje mleka u Srbiji.

- I pored skupog kukuruza, seljaci u Sremu i Mačvi bi prihvatili steone junice na korišćenje,a da ih plate uz subvencionisanje države i mlekara – kaže za „AgroServis” Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice.

- Na ovaj način, uz čvrste ugovore sa mlekarama, mogli bi vratiti govedarstvo u sela, ali bez ugovora sve je više uzalud pričati – tvrdi Đurić.

      (AgroServis)