- TRŽIŠTE - /13.01.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 38.30 din/kg ; /13.01.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.19 din/kg , pšenica 21.81 din/kg , soja 36.05 din/kg ; /13.01.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.58 din/kg , pšenica 18.07 din/kg , soja 34.30 din/kg ; /13.01.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.35 din/kg , pšenica 22.70 din/kg , soja - ;

Manje voća ove godine

 

FALE DUNjE I ORASI, A JABUKE I KAJSIJE NAJTRAŽENIJE

Novi Sad, 14. januar 2020.

Izvor: Dnevnik.rs   

  • Mada još nema zvaničnih podataka o tome koliko smo imali voća tokom sezone 2019. godini, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da ga je bilo sedam do osam odsto manje nego godinu ranije, između 1.250 i 1.300 tona, i procenjuje da ćemo od izvoza ostvariti od 625 do 630 miliona dolara.

– U jesenjim mesecima  2019. godine izvoz jabuka bio je povećan 15 odsto, čak dva i po puta porasla je potražnja na stranim tržištima za kajsijama, a između 30 i 40 odsto više su se tražile višnje, i to ne samo industrijske već i sveže, što ukazuje na to da u jabuke, kajsije i višnje vredi ulagati – naglašava prof. dr Keserović, ali podvlači da prilikom podizanja novih plantaža budući voćari treba da biraju sorte tog voća otporne na zimske uslove u ravnici.

Jabuka smo u 2018. godini, podseća on, imali 400.000 tona, a kajsija 35.000 tona.

Po njegovim rečima, sezona 2019. bila je loša za trešnje zbog čestih kiša tokom aprila i maja, usled čega je rod popucao, pa je uzbrano između 12.000 i 13.000 tona, a samo godinu ranije trešanja smo imali 20.000 tona.

Osim trešanja, prof. dr Keserović kaže da su nam i breskve bile podbacile zbog gljivične bolesti.

– Nedostaju nam kruške, dunje i orasi, koji se mogu gajiti oko Fruške gore, na Telečkoj i Titelskoj visoravni, ali i kod tog voća treba koristiti sorte otporne na niske temperature. Naše maline i dalje su tražene u svetu i nalaze se među deset domaćih proizvoda koji imaju kupce van zemlje, ali se pokazalo da one nisu za niziju, već da ih treba gajiti u centralnim delovima zemlje, pa se treba okrenuti jagodama. Borovnica, isto, nije pogodna za ravničarski kraj, premda je isplativa – kaže Keserović, navodeći da ima voćara koji krče voćnjake verovatno zbog lošeg izbora sorti i izostanka zarade pa se zato treba informisati o tome šta saditi prilikom podizanja novih plantaža.

Pokazalo se, naglašava naš sagovornik, da voćari koji imaju velike površine jabučnjaka odlično privređuju i direktnim izvozom jabuka snabdevaju čak i kupce u Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama, dok mali proizvođači nemaju direktne izvoznike već jabuke na inotržište prodaju putem posrednika, koji spuštaju cenu proizvoda te nemaju odgokvarajuću zaradu pa im je pomoć države neophodna.

– Država bi trebalo prvenstveno da pomogne u delu koji se odnosi na ukidanje Uredbe o izvozu voća koje, po tom dokumentu, mogu prodavati na inotržište preduzetnici koji imaju hladnjače od 500 tona zapremine. Tim propisom ugašen je posao velikog broja manjih trgovaca voća na stranim tržištima i doprineo da domaći voćari, između ostalog, dugo čekaju dok ne skupe dovoljnu količinu voća za punu hladnjaču – kaže prof. dr Keserović.

„VOĆAR” ČEKA IZVOZNIKE DA PLATE JABUKE

Složena zemljoradnička zadruga „Voćar” iz Starog Slankamena na lageru ima 8.000 tona jabuka, od čega je već ka ruskom tržištu otišlo 1.000 tona.

Menadžer prodaje Nikola Lončar kaže da očekuju februar, kada potražnja za jabukama znatno poraste, ali da sada isporučenih 1.000 tona jabuka ne mogu da naplate kod domaćih izvoznika.

– Desetak izvoznika koji su ostali da se bave izvozom voća posluju s gubicima, pa čekamo na novac već nekoliko meseci, premada su Rusi jabuke platili za nekoliko dana po njihovom prijemu. Kilogram jabuka na veliko trenutno košta oko 40 evrocenti – navodi Lončar, i kaže da im dobra cena ništa ne znači jer novac dugo čekaju, a prezaduženi su visokim troškovima proizvodnje.