- TRŽIŠTE - /08.10.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.20 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.89 din/kg , pšenica 19.49 din/kg , soja 32.98 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.15 din/kg , pšenica 18.16 din/kg , soja 29.07 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.62 din/kg , pšenica 24.09 din/kg , soja - ;

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović za „Gazdinstvo”

 

ISPLATA PROŠLOGODIŠNJIH SUBVENCIJA DO 1. JUNA

Čedomir Keco

Novi Sad, 16. maj 2018.

Najava ministra Branislava Nedimovića da će do 1. juna biti isplaćeni svi zaostali podsticaji iz 2017. godine obradovala je poljoprivrednike, a nama olakšala razgovor, isto kao i poruke sa susreta sa domaćinima u Bečeju, gde je detaljno govorio korišćenju državnog zemljišta putem zakupa.

Dugovanja iz 2017. ili očekivani podsticaji, čija isplata se otegla do polovine ove godine, mnogi, posebno stočari, su teško podneli (uz zaduživanja ili na veresiju su kupovali hranu za stoku). Da li je četiri ili pet milijardi dovoljno za izmirenje duga, što nam je u razgovoru rekao ministar Nedimović, zavisi od toga šta su u Upravi za agrarna plaćanja sabrali i predočili ministru. Pravi podatak će biti poznat posle 1. juna, kada će se znati ko je i šta primio na svoj račun, a šta je ostalo kao dug.

Ministar Nedimović kaže da u sektoru ima gorućih tema, koje nisu rešavane 20-30 godina i da ne mogu sve da stignu, u tom okviru je više zakona, kao i model za jeftinije dizel gorivo.

Nakon mnogo godina država uspeva preko Ministarstva poljoprivrede da podstakne stočarstvo. Izvoz junećeg mesa postaje posao decenije, pa je izuzetno važno da se ubrza i proširi taj posao sa Turskom. Šta se može očekivati u bliskoj budućnosti, pitali smo ministra Nedimovića.

Branislav Nedimović

  • Ono što je sigurno, kvota od 5.000 tona junećeg mesa za Tursku je pomerila tržište, samim tim pomerila i potražnju, pa i veće cene za proizvođače goveda. Sva je prilika da će doći do povećanja tih kvota. Ima dosta razloga za to. Prvi kontigenti mesa koji su otišli za Tursku su označeni kao kvalitetni i Turska strana je zadovoljna s tim. Ono što nama predstavlja izazov i ograničenje jesu klanični kapaciteti, jer imamo samo tri klanice, od kojih je najveća kapaciteta 70 goveda dnevno. Novo je da je bivša klanica „Srem” iz Šida prodata i tu ćemo imati kapacitet klanja 300-400 goveda dnevno. To će promeniti celu situaciju. Očekujem da otkupna cena junadi bude 2,30 evra ili i više. Najvažnije je da Turska strana prihvati veću kvotu.

Šta je sa ugovorom o mesu sa Kinom?

  • Mi smo razmenili sertifikate, imamo tri klanice koje su sertifikovane. U ovom trenutku ograničavajuću stvar nam predstavlja trgovinski sporazum između Srbije, odnosno bivše Jugoslavije i Kine, gde je svo meso oporezovano sa 12 posto carinskom stopom. Mi radimo na tome da srušimo tu carinsku stopu, jer u tih 12 posto se krije sva dobit za one koji bi izvozili meso. Sada je gubitak na jednoj isporuci janjećeg mesa 15-20 hiljada evra. Kina je poslala sertifikate za goveđe meso. Kina je prema Americi, koja dosta mesa isporučuje u Kinu, uvela prelevmane od 25 odsto i to drastično menja situaciju u ovoj grani trgovine.

Kada je u pitanju meso za tržište Ruske federacije?

  • Kad je u pitanju meso tu nemamo neke perspektive. Dosta naših prerađivača je otišlo u crveno, iz različitih razloga. Ne bih ulazio u osnovanost sumnji ruske strane. Činjenica je da izvozimo sve manje zamrznutog meso, to su uglavnom nus proizvodi koji ostaju kod prerade mesa. Rusko tržište nam je mnogo važnije u sektoru voća, povrća i finalnih proizvoda nego zamrznuto meso. A i sama Ruska federacija razvija svoje kapacitete u delu svežeg mesa, čak 85 posto svojih potreba ispunili su sami i naročito u živinarstvu.

Ministarstvo opravdano ulaže u stočarstvo i u pravo vreme, ali nekako bude malo para u odnosu na zahteve?

  • Posle svih dešavanja u poslednjih nekoliko godina, u pogledu transformacije Uprave za agrarna plaćanja, rezanja budžeta zbog aranžmana sa MMF..., danas možemo tačno da kažemo šta se dešava. Mi nemamo veću količinu goveda, za razliku od ovaca, koza... Ali, imamo rast broja umatičenih grla, a država subvencioniše samo umatičena grla. I tu može da se napravi neka varka, što se tiče broja grla. Suština je što imamo više umatičenih grla, jer ljudi su se naučili da samo ukoliko uđu u legalne sisteme dobijaju subvencije i zahteva je sve više. Ono što će definitivno biti,  svi koji su podneli zahteve u 2017. biće isplaćeni iz budžeta 2018. jer nama je stočarstvo prioritet. Realno fali nam 3-4 milijarde dinara da bi ceo sistem funkcionisao besprekorno.

 Imamo pozive stočara koji kažu da im nisu isplaćeni podsticaji za tov za 2017. Kakva je tu dinamika?

  • Od 15. marta krenula je isplata, jer je Uredba o raspodeli sredstava usvojena tada. Mi smo sa Ministarstvom finansija mesec ipo do dva imali intenzivno konsultacije. Moraju svi da razumeju da tovno govedarstvo ima neki svoj proces.  Ili ćemo imati ovakav zakonski podsticaj i plaćati kako plaćamo ili da menjamo Zakon o podsticajima.

Dosta je polemike izazvala rasprava na Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine...

  • Nema tu ništa specijalno. Suština cele priče je da li je trebalo dati povećanje odmah ili dati prelazni period da se ljudi naviknu. Nesumnjivo je da mi moramo povećati kvote, odnosno limite minimalne za subvencionisanje. Imali smo dva grla za umatičene krave, za 10 ovaca..., složićete se da su to za zemlju koja hoće da uozbilji svoju poljoprivredu smešne cifre. S druge strane, država daje pola novca za nabavku grla, daje ozbiljne subvencije, naročito u ovčarstvu i kozarstvu. Najviše u regionu. Plus imamo subvencionisane kredite za nabavku novih grla. To sve kada saberete možete za godinu dana da duplirate svoja grla, bez velikih problema. Ono što je moj predlog jeste da mi moramo da povećamo donji limit. Mislim da u ovom trenutku možemo da prihvatimo sugestije Odbora za poljoprivredu da prolongiramo to bar za nekoliko meseci, ali tu nema više povlačenja. Samo da podsetim, u Republici Srpskoj pet grla je minimum za subvencije, u Albaniji, koja je mnogo siromašnija zemlja od nas, je 15 grla. Ne moramo ići na 15, ali limit od 3-4 grla moramo ispuniti i to vrlo brzo.  U ovčarstvu da to bude do 30 u stadu, isto tako i u kozarstvu, a o ostalom da i ne pričamo.

Rak rana mnogih ratara i stočara, a verovatno i vaša, je primena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. U Upravi je došlo do kadrovskih promena, situacija na terenu se sporo menja... Ono što naročito zabrinjava poljoprivrednike jeste da se otvoreno sugeriše da postojeći Pravilnik ne treba da se primenjuje. Vaš stav je poznat -da se ovaj zakon mora menjati. Kako ćemo prevazići ovu situaciju?

  • Sve dok ne bude donet novi zakon postojeća pravila moraju da se poštuju. Uprava za poljoprivredno zemljište će proslediti lokalnim samoupravama obavezujuće uputstvo u pogledu primene pravila. Drugo, mi smo sa Ministarstvom finansija i Agencijom za restituciju dogovorili tehnike kako ćemo da radimo poljoprivredno zemljište, u smislu povraćaja. Mi u ovom trenutku imamo oko 60-70 hiljada hektara zahteva, a realno imamo kapaciteta oko 600.000 hektara zemlje kojom raspolažemo. Tako da nisu to neke stvari koje ne možemo rešiti. Mi ove godine moramo da završimo i restituciju i da donesemo novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, gde ćemo u prvi plan staviti tovno govedarstvo, mlečno govedarstvo. Najpre, iz jednostavnog razloga da mogu da prave kabastu hranu za svoju stoku, sve ostalo mora da ima drugačiji tretman nego što je to bilo do sada, da ne bi došlo do zloupotreba kao što je bilo u svinjarstvu.

Mi od dobrog farmera svinjara treba da pravimo ratara, od živinara treba da pravimo ratara. Ratari  s pravom pitaju „ako svi dobiju, kome ćemo mi prodavati naš kukuruz i soju”.

  • Mislim da je napravljena jedna logička greška pre par godina. Dobro je što su stočari stavljeni u privilegovani položaj, ali došlo je do zloupotreba u različitim delovima stočarske proizvodnje. To se najviše videlo u svinjarstvu i živinarstvu. I govedari izdaju u podzakup, što je neverovatno. S druge strane, ljudi koji se bave mlečnim govedarstvom vape za zemljom, kako bi proizveli hranu.

Mi ćemo praviti jedan forum o Zakonu o zemljištu, s osvrtom na okruženje, ali mi se ne možemo porediti ni sa kim zbog imovinske strukture našeg zemljišta.

  • Ima još jedna stvar. Ne znam da li ste posmatrali cene zemljišta u okruženju? Nigde nisu cene tako visoke kao kod nas. Cene u Mađarskoj i Rumuniji su daleko niže nego na prostoru Vojvodine. Možda je u Rumuniji zemljište lošijeg kvaliteta, ali u Mađarskoj nije.

Još jedno iskustvo do kojeg smo došli u istraživanju o Zakonu o zemljištu jeste potreba da se ugradi državni interes prema mladim poljoprivrednicima.

  • Apsolutno, to će biti jedna od smernica mog ministarstva, da čitav koncept bude usmeren ka tovnom i mlečnom govedarstvu, odnosno povezivanju poljoprivrednog zemljišta i govedarstva, i sa druge strane, povezivanje mladih i poljoprivrednog zemljišta, koji žele da dođu do zemljišta, koje je najvažniji resurs. Ako imamo činjenicu da svake godine imamo toliko ljudi manje, da nam mladi odlaze sa sela, pa nema boljeg načina nego vezati resurs kojim ti upravljaš i cilj koji želiš da postigneš, a to je da ljudi na selu bude više i da imaju ekonomski oslonac.

Kada sad sve saberemo, vi dajete najviše po jednom grlu, recimo u procesu proizvodnje mleka u Evropi – 600 evra.

  • Ako hoćemo da budemo realni to je tako, ali ljudi neće to da priznaju.

Država u svakoj litri mleka koja završi u preradi učestvuje sa 12 dinara. Da li postoji mogućnost da se napravi neka veza između industrije i farmera da ne bismo mi, kao poreski obveznici, učestvovali u njihovom poboljšanju poslovanja i sve opet bude trošak države, a samo oni dobru prođu?

  • Jedna od mera EU jeste da se reguliše taj proces i mi imamo neki svoj obavezujući akt u procesu pridruživanja EU, gde ćemo morati te stvari da korigujemo. Pre svega premiju za mleko na način kako sad ide više neće biti moguća. Sad svako koristi gužvu. Mada, ima dosta zemalja koje u svojim nacionalnim merama podstiču baš mlekarski sektor.

Da, ali mi smo uvezli 18.000 tona biljne masti, koja je završila u mlečnoj industriji.

  • Slažem se. Oni ne dižu cene mleka u otkupu, nego sav profit ide prema njima. Jer svaki dinar koji mi damo više, oni daju manje i ide prema njima zarada. Imamo problem sa sirom, sa Gaudiom, Edamerom... „Mlekoprodukt” iz Zrenjanina je u ozbiljnim problemima, zato što se na evropskom tržištu siru Gauda,  Edamer..., pala cena za 70 odsto. Imamo ogroman pritisak proizvođača sira na naše tržište sa jeftinijom robom. To ne bi bio problem, kažu tržište pa kupuješ jeftinije. Međutim, za njega je povezano 900 kooperanata, proizvođača mleka i oni su u problemu, jer ukoliko „Mlekoprodukt” prestane sa proizvodnjom, tih 900 kooperanata neće imati kome da proda svoje mleko. To je ozbiljan problem. Cena sira je pala sa 3.500 evra po toni na 2.200 evra.

U sektoru mesa imamo proizvode koji bukvalno ne mogu da se prodaju po aktuelnim cenama ako je u njima meso koje propisuje standard. Ne može biti viršla za dečije vrtiće po 99 dinara kilogram a da je od mesa. Da li može da se urade dve stvari – da to meso od 0,36 evro centi (MOM) ne dolazi u Srbiju i drugo, da mesari uvedu obaveštenja za sveža mesa i napiše kad je zaklano i ko je proizvođač i da sprečimo da se odmrznuto meso prodaje kao sveže?

  • Novi pravilnik o deklarisanjumesa, koji od prvog jula treba da stupi na snagu, treba da da odgovor na ta pitanja –šta, kakvog sastava, a ne da suhomesnati proizvodi u sebi imaju ogromne količine vode i svega ostalog što ne bi trebali da imaju. Drugo, naša državna laboratorija za bezbednost hrane treba da profunkcioniše ove godine. Trenutno, ukoliko naša Uprava za veterinu hoće da prekontroliše, mora da gura uzorke u privatne laboratorije. I onda, kad god pomislite da neko ima problem, pojavi se nalaz da je sve u redu i u skladu sa pravilnikom. Suština cele priče jeste da državna laboratorija za bezbednost hrane ove godine treba da počne da radi i onda će država biti maksimalno suverena na celom tom prostoru. Meni je interes da mi s tim MOM-om bukvalno završimo zauvek, jer najosetljivije kategorije stanovništva su deca, jedu najjeftiniju robu u kojoj je najmanje onog čega treba da bude.

Znači, tu konačno možemo očekivati red?

  • Da, ove godine. Prioritet je sektor mesa, odnosno prerada mesa, da to regulišemo sa ova dva pravilnika i preko laboratorije za bezbednost hrane.

Kad će se pojaviti Zakon o prometu poljoprivrednih proizvoda?

  • Ako Bog da, treći kvartal ove godine. Tako smo u našem akcionom planu predvideli.

Da li tu računamo na iskustva naprednih zemalja ili sami pišemo zakon?

  • Nismo sami. Koristili smo iskustva Evropske unije, zajedno smo s njima radili na tome, imali smo konsultante.

Imamo informaciju da se može dogoditi, da nam neki dobri kupci voća i povrća postave uslove i primenu Zakona o integralnoj proizvodnji, kao uslov za izvoz, a mi tog zakona nemamo.

  • Mi to imamo kroz neka druga akta. Na primer, ruska strana je kroz uredbu vezano za trgovinu voća i povrća nama na mala vrata uvela pravila igre vezano za integralnu proizvodnju. Odnosno, kompletnu sledljivost od početka do kraja. Mi nemamo šta da se ljutimo. Onaj ko kupuje odlučuje pravila igre. Ako ti neko daje cenu koja je dva puta veća nego EU, onda ima prava da postavi uslove. Vrlo često sad advokati pojedinih kompanija kažu „to je narušavanje suvereniteta zemlje”. Dobro, ne moramo prihvatiti ruske uslove, nego ćemo prodavati robu po dva puta i više nižoj ceni, pa ne znam kome bi to onda odgovaralo.

Subvencionisanje dizel goriva – kada i koliko?

U završnoj fazi smo sa Ministarstvom finansija i Privrednom komorom Srbije, radimo zajedno analizu da se oslobodimo dela akcizei da tu temu stavimo ad akta do sledeće setve. Najmanje 50 posto akcize da oslobodimo. To je najmanje 27 dinara po litri, 60 litara po hektaru, do 20 hektara po gazdinstvu. Činjenica je da mi imamo najskuplje dizel gorivo u okruženju, ali umanjenjeiziskuje određena novčana sredstva. Procene su da je to između tri i pet milijardii totreba država da plati iz budžeta da bi ljudi dobili to gorivo. To je otprilike jedna šestina sredstava koja mi u ovom trenutku dajemo poljoprivrednim proizvođačima. U pregovorima smo. Daćemo sve od sebe da bude što pre, ali tu će biti najveći problem da se spreči zloupotreba. Mi ne smemo da dozvolimo da kroz poljoprivredna gazdinstva bude nam kanal za zloupotrebe sa akcizama sa gorivom.

AKCENTI - Mladima prioritet u zakupu državnih oranica

Zabeležio: Slaviša Dabižljević

Ministar Branislav Nedimović, sa više saradnika iz različitih službi, imao je susret sa poljoprivrednicima u Bečeju i tom prilikom se najviše razgovaralo o zakupu državnog zemljišta i stočarstvu.

  • Nismo mi slučajno u Bečeju. Bečej je jedno od mesta koje, u stvari, predstavlja srce problema kada se ukrste i restitucija (vraćanje poljoprivrednog zemljišta), a i potreba za zemljištem od strane stočara. Zato smo došli na lice mesta da vidimo kako da celu priču dogovorimo tako, da to kasnije i sprovedemo  kroz izmene i Zakona i određenih podzakonskih akata. Ali moramo voditi računa o jednoj stvari – da mi pored stočara imamo i ratare, koji su uveliko zainteresovani za celu priču. Ne možemo nikada jedne na druge gurati, nekog stavljati u prioritet, nego cela priča mora da funkcioniše na obostrani interes. S druge strane, nemojte zaboraviti da u centralnoj Srbiji državno poljoprivredno zemljište ne postoji. Nemamo šta dati stočarima. A tamo imamo dosta stočarske proizvodnje. A imamo i iste subvencije. Imamo potpunu disharmoniju celog sistema i normalno je da su svi nezadovoljni. Prvi put smo za jedan sto doveli sve „ovnove koji su na brvnu” i koji su spremni da postignu neki dogovor. Nama će trebati nešto vremena za to.

Nama je neophodan novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji će pomiriti ove, do sada nepomirljive, stavove, koji su postojali između različitih grupa (ratara i stočara), a neke društvene grupe su čak i ispuštene. Na primer, povrtari koji nemaju ni pravo na dugogodišnji zakup. Zašto? S druge strane, mi imamo ozbiljne stvari koje moramo da uradimo zbog poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Mi pričamo samo o zakupu. Ali, ako nema stočarstva, nema ni stajnjaka, nema ni obnavljanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Mi ćemo menjati i podzakonske propise, kako bi mogli omogućiti duži vremenski period zakupa za stočare, limitirati ih u pogledu površina, a s druge strane kao država moramo da donesemo jasnu odluku – prioritet su nam ta i ta oblast i da tu imamo maksimalnu koordinaciju. Ja nisam pristalica neoliberalnog koncepta, koji kaže „tržište samo reguliše sve”, ja sam pristalica toga da država mora da odredi svoje prioritete, naročito kad se razvija, a kod nas se poljoprivredna proizvodnja razvija. Ne možete da pustite da se tržište reguliše samo za sebe.

Što se tiče mladih mi već u postojećem zakonu imamo neke fragmente, ali nije do kraja određena cela priča. Mladi poljoprivrednici i njihov ostanak na selu moraju biti jedan deo čitave te priče i oni su nam pored očuvanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta prioritet prilikom novog zakona.

Bečej je jedan od komplikovanijih sredina u pogledu restitucije, jer je 5.000 hektara podložno restituciji. Mi smo pre nekoliko dana na Vladi doneli novu uredbu kojom se reguliše kako se iz komasacione mase vadi parcela, da nema klasične supstitucije, ne može da se vraća parcela za parcelu. Kad je sve čisto, kad se vraća parcela za parcelu to je u redu. Ali, kada imamo komasacije koje su odrađene, pa da vi birate sami kod veštačenja koju ćete da izaberete, e to više neće moći. Država ima svoje interese i država će odlučivati u kom delu prostora će moći da se vrati zemljište.

Mi moramo da shvatimo da je i pravo prečeg zakupa neka vrste subvencije. I to zemljište dobijate nešto jeftinije. To ljudi često zaborave. Ovo je državni resurs. S druge strane, mi imamo napredak farmi. Ovde, u okruženju, u Bečeju imamo ljude koji su sa 200 grla, koristeći sve resurse koje im je država dala na raspolaganju, za pet-šest godina došli do 500 grla. Naravno, s druge strane, imamo opadanja u onim gazdinstvima koja nemaju komercijalni karakter. Mi tu moramo naći balans. Moramo iz sve snage da podstaknemo i mlečno govedarstvo i tovno govedarstvo, jer su to stvari koje na svetskom tržištu imaju dobru prođu. Moramo da podstičemo ono što na tržištu ima dobru cenu. Subvencije od 600 evra po muznoj kravi su najveće subvencije u okruženju i opet postoji neko nezadovoljstvo. To je težak posao i malo se ljudi odlučuje na to.

Sve što je stiglo kao zahtev za biljnu proizvodnju mi smo platili. Što se tiče tovnih grla, tu imamo masu za izdavanje rešenja. Ne treba zaboraviti, jedan deo ljudi je otišao prema IPARDU da radi, a nismo dobili nove ljude. Moramo da obradimo sve te zahteve i to ćemo uraditi. Obezbedili smo sredstva i to će biti rešeno. Prvo ćemo stočarstvo isplatiti, jer tu su najteže stvari.