- TRŽIŠTE - /21.07.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.40 din/kg , soja 43.50 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.94 din/kg , pšenica 19.76 din/kg , soja 33.57 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.08 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 31.73 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.25 din/kg , pšenica 21.52 din/kg , soja - ;

НОВИ БРОЈ ЛИСТА „ГАЗДИНСТВО”

 

Нови Сад, 01. јун 2020.

И у новом броју Листа„Газдинство”  (149)  настављамо са питањима досадашњем главном уреднику листа „Газдинство” Чедомиру Кецу, који верује да  - Тврдња да пољопривредници „најбоље знају шта да раде” - није тачна. Он мисли и да је понуда информација и медија према пољопривредницима у последње две деценије вишеструко већа, али оно што новинари анализирају у својим истраживањима најчешће су цене на тржишту, а све друго је спорадично и недовољно.

Заштита животне средине у највећој мери зависи од правилног понашања пољопривредника у заштити усева, воћњака, поврћа, али и испаши стоке, тако да објављени текстови у овом броју имају информативни, али и едукативни карактер и намењени су свим пољопривредницима, као и стручним службама.

Из разговора са генералним секретаром Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације Марком Стојановићем, који преносимо у целости, сазнајемо да je у Србији само 5,3% трактора млађе од 10 година.

Лист „Газдинство” се продаје путем претплате, коју можете засновати позивом на телефон 021/422-713 или путем мејла: agroprofit.udruzenje@gmail.com.

***

У Србији само 5,3%  трактора млађе од 10 година

И у условима епидемије производња хране се наставила, а без пољопривредне механизације нема производње. Како је то изгледало на терену с обзиром на потребу сервисирања машина и набавке резервних делова, одговара нам Марко Стојановић, генерални секретар Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације.

-           Пословно удружење увозника и извозника пољопривредне механизације чини 21 чланица – реномиране, друштвено одговорне компаније које се у сваком тренутку труде да професионално изађу у сусрет захтевима купаца – корисника пољопривредних машина и пратеће опреме. У складу са тиме и мерама које је прописала Влада Србије, везаним за ограничено кретање, успели смо да организујемо рад сервисних служби тако да корисници буду задовољни, а да се не прекрши забрана кретања током полицијског часа. Било је појединачних проблема, али смо их уз разумевање свих актера на крају успешно превазишли. Сервиси су радили без застоја, како на терену тако и у радионицама, а снабдевање резервним деловима је углавном било задовољавајуће. Показало се да овлашћени увозници заиста брину о својим купцима.

У дужем периоду сведоци смо да се у Србији говори о старости механизације, појединачно изнад „пунолетства”. Често чујемо да у већем обиму не пратимо и новитете из производње битне за ефикасан рад у пољопривреди (сејалице, сетвоспремачи, прскалице, комбајни...). Које податке Ви имате о врсти набавке механизације за последње три године?

-           Чињеница је да статистички подаци (попис из 2018.) показују да у просеку располажемо са 451.983 двоосовинских трактора од којих је само 5,3% млађе од 10 година и 62.935 комбајна од којих је само 6,4% млађе од 10 година. Проблем је техничка застарелост таквих машина које се тешко могу упарити (за тракторе) са савременим прикључцима, троше више горива (технологија убризгавања горива), имају нижу поузданост и са еколошког аспекта су већи загађивачи човекове средине. Осим наведеног код старијих комбајна до изражаја долазе већи губици у жетви, већи је лом зрна и нечистоће.

На жалост, на определење шта ће се понудити тржишту највише утичу разне субвенције које дефинишу категорију трактора, као и прикључних машина. Односно, најчешће се избор своди на најповољнију понуду по питању цене, а за сличну спецификацију опреме. Тако доминирају произвођачи који нуде ценовно повољније машине и опрему која се производи на бази лиценци реномираних произвођача (најчешће за старије моделе) углавном из Турске, Индије, Кине…

Ваше удружење за нас је увек било, о ономе што је излагано, већа половина Пољопривредног сајма. Ова сајамска приредба још нема нови датум одржавања. Да ли се у продаји осећа празнина?

-           Наше Удружење закупљује безмало 50% укупног отвореног сајамског простора. Тако смо стекли епитет партнера Новосадског сајма. Наша атрактивна понуда машина и пратеће опреме свакако доприноси имиџу такве манифестације. Могли би рећи на регионалном нивоу.

Новосадски пољопривредни сајамсе традиционално одржава у мају месецу, што се уназад неколико година показало да баш и није најбоље решење. Климатске прилике условљавају померање неких радова, па нам се дешавало да током сајма изостану реални купци који су морали да обаве неодложне радове на својим газдинствима. Бојимо се да и најављени термин у септембру ове године неће поправити тај утисак. Реално је да се размишља о одржавању Пољопривредног сајма у зимским месецима када нема радова у пољу и када, са друге стране, увозници имају времена да омогуће правовремени увоз механизације која ће задовољити захтеве купаца (спецификација машине)!

Сајам већ неколико година уназад није место где су се склапали послови (уз мање изузетке), јер се одржава у периоду када је касно или прерано за одлуке о куповини у тој години.

Од појединих компанија из Вашег удружења, које се детаљније баве проценом тржишта, смо чули да се годишње за набавку нове механизације у Србији потроши око 96 милиона евра. Вероватно и Ви имате евиденцију за укупно тржиште, па нам је изнесите.

-           Наше Удружење прати статистичке податке које нам доставља Управа царине само за производе – тарифне бројеве који се налазе у понуди наших чланица.

У том смислу можемо рећи да је током 2019.године укупно увезено око 9.000 комада нових машина  (трактори, комбајни, прикључне машине) у вредности око 120 мил евра. Поред тога је увезено истих таквих коришћених машина и опреме у вредности од 24,5 мил евра или око 11.500 комада.

Државни подстицаји за набавку механизације само прошле године су број трактора увећали за 2.200 комада. Купљени трактор за многа газдинства је био трећи или четврти, а никоме први. Ови подаци поред раније набављених трактора за газдинства показују да ми имамо и неискоришћених капацитета, када је реч о употреби трактора. Како Ви гледате на степен искоришћености механизације код нас?

-           У Републику Србију се од године до године увезе 2.500 до 3.500 двоосовинских трактора различите снаге. Зависно од структуре газдинстава и економске снаге врши се набавка. Увећава се површина коришћеног земљишта, па самим тим расте и потреба за увођењем снажнијих трактора. Сад један трактор снаге 250 КW замењује већи број мањих трактора. Са друге стране обрада више имања на различитим локацијама у исто време захтева набавку већег броја трактора сличних карактеристика… Сматрам да су власници великих газдинстава прихватили размишљања која долазе из развијених земаља о начину коришћења савремене опреме. Како расту површине набавља се мањи број машина,али су оне све веће - по снази и радним учинцима. Средња и мања газдинства имају другачији приступ. Прижељкују да имају више трактора мање снаге,као и прикључну машину у резерви. Едукација је нешто што недостаје управницима газдинстава како би што рационалније искористили постојећи машински парк, односно како би ушли у нову инвестицију рационално.

Како образлажете још увек велики увоз старе механизације? Да ли се тај број повећава или смањује, које су бројке и Ваш став о томе? Да ли има резервних делова за те машине?

-           Дужи низ година наше Удружење упућује апел државним органима да се на неки начин ограничи увоз пољопривредне механизације чија је старост преко 10 година. Усталио се број увезених коришћених машина, трактора и комбајна, али је и даље проблем што се увозе машине старости преко 20 година. За такве машине није лако обезбедити резервне делове и ако је то могуће. Често се дешава да су цене неких склопова више од цене по којој је машина купљена!

Подаци о увозу за период 2010.-2019.:

ТРАКТОРИ2010201120122013201420152016201720182019
НОВИ1409166413341163145012541513240212192502
КОРИШЋЕНИ5388881274121511311208141212909391199


КОМБАЈНИ2010201120122013201420152016201720182019
НОВИ509611292907063768886
КОРИШЋЕНИ413611692847612456438377364327


И у условима епидемије производња хране се наставила, а без пољопривредне механизације нема производње. Како је то изгледало на терену с обзиром на потребу сервисирања машина и набавке резервних делова?

-           Изузимајући проблематику насталу на самом почетку ванредног стања, око обезбеђивања дозвола за кретање сервисера током полицијског часа, могу рећи да није било већих проблема. Преовладао је разум код наших купаца. Са друге стране сервисне радионице су радиле несметано, поштујући мере ограничења радног времена. Резервних делова је углавном било на складиштима овлашћених продаваца машина.

У периоду јануар – март 2020. листа увоза најпродаванијих нових трактора, свих категорија, изгледа овако:

-Тафе ИМТ

-Беларус

-YTO

-Махиндра

-Арматрац

Да сте у могућности да имате коначну одлуку о увођењу подстицаја за набавку механизације, које државне мере би увели и због чега?

-           Досадашње субвенције, по разним основама, су солидно допринеле обнављању механизације. Највише су се свакако тражили тарктори (где су постојала ограничења у снази трактора – највише до 100 КW) и прикључна механизација. Што је мање – више задовољило потребе мањих и средњих пољопривредних газдинстава. Недостају субвенције за набавку снажнијих трактора и комбајна који су свакако неопходни већини газдинстава. Конкурси треба да стимулишу набавку савремене механизације . У догледном времену ускладити домаће прописе са стандардима ЕУ по питању емисије издувних гасова. Дестимулисати увоз коришћених машина и опреме старијих од 10 година.Услове давања повољних кредита за набавку нове механизације прилагодити могућностима корисника кредита (колатерал).