- TRŽIŠTE - /08.10.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.20 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.89 din/kg , pšenica 19.49 din/kg , soja 32.98 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.15 din/kg , pšenica 18.16 din/kg , soja 29.07 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.62 din/kg , pšenica 24.09 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u emisiji „U središtu pažnje” Radio Beograda

 

ROD PREVAZIŠAO I MAŠTU

Beograd, 12. oktobar 2018.

Kakva je situacija u poljoprivredi Srbije? U čemu prednjačimo, a na čemu bi trebalo intenzivnije da se radi? Koliko država može da zaradi od izvoza pojoprivrednih proizvoda? Postoji li opasnost da se afrička kuga svinja proširi i kod nas? Da li je prodaja PKB-a bila najbolje rešenje za poslednji veliki državni kombinat, neka su od pitanja za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića, gosta Radio Beograd u emisiji „U središtu pažnje“. Razgovor je vodila Olivera Simić Milošević.

Velika Drenova u Rasinskom okrugu

 

SELO SVETSKIH LJUDI I KALEMA

Velika Drenova, 11. oktobar 2018.

Izvor: Seoske novine

  • Od više desetina znamenitih ljudi u istoriji Srbije iz Velike Drenove potiču književnik Dobrica Ćosić i patrijarh Germa.
  • Doseljavanje iz raznih krajeva učinilo selo velikim i bogatim.

Poreklo meštana Velike Drenove, koja se prvi put pominje 1429. godine   u Povelji Đurđa Brankovića, istraživao je učitelj Stanoje Mijatović 1905. godine. Pred prvi srpski ustanak selo se nazivalo Cigatovac u kome je bilo Cigana. Zvanično Velika Drenova je dobila ima zbog brojnih stabala drenova u ataru. Danas je to naše najpoznatije selo po proizvodnji kalema za voćnjake i po  mestu  odakle potiču počivši književnik Dobrica Ćosić i patrijarh German,ali i više desetina akademika, doktora nauka, profesora univerziteta i drugih brojnih intelektualaca.

POLJOPRIVREDNICIMA „MRVICE”, TRGOVCIMA 50 ODSTO ZARADE OD HRANE

 

Beograd, 5. oktobar 2018.

Izvor: Politika

  • EK pokušava da neravnotežu reši promenom Direktive o nepoštenoj trgovačkoj praksi. – Višegradska četvorka upozorava da neće biti pomaka ako budu izuzeti veliki dobavljači hrane i multinacionalne kompanije

Evropski poljoprivrednici tvrde da u proseku dobijaju 21 odsto od ukupne vrednosti poljoprivrednog proizvoda, 28 procenata odlazi prerađivačima, a čak 51 odsto ostaje trgovcima.

Semenska pšenica

 

KVALITETNA SORTA PREDUSLOV ZA DOBAR PRINOS

Novi Sad, 27. septembar 2018.

Izvor: Agrolist, Jelena Kantar, mast. ekon

  • Nakon brojnih ogleda, kako u inostranstvu tako i u našoj zemlji, i potvrde vrhunskih karakteristika, prisutupa se umnožavanju sorti pšenice i ječma kompanija Limagrain, KWS i Caussade, koju distribuira "Savacoop".

Osnova uspešne proizvodnje pšenice je kvalitetna sorta. Tek uz ostale agrotehničke mere  i odgovarajuće klimatske i zemljišne uslove sorta će pokazati svoj puni potencijal. Nakon višegodišnje mreže ogleda u kojima se ocenjuju karakteristike i potencijali, sorte semenske pšenice i ječma kompanija Limagrain, KWS i Caussade dolaze u našu zemlju.

PRODAJA PKB: Galabija nad srpskim oranicama

 

Beograd, 24. septembar 2018.

Izvor: Večernje novosti

  • Uz sve primedbe i upozorenja da se ne prodaje zemljišni resurs kao što je PKB, da ga treba očuvati i unaprediti, država ga je ipak otuđila i to, čini se, po veoma niskoj ceni

Stara poslovica kaže da je lako prodati, ali da je teško steći. Može li se to reći i za aktuelnu prodaju Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), za koju jedni kažu da je tragično pogubna, a drugi da je to trebalo uraditi još pre 20 ili bar 10 godina? U svakom slučaju, privatizacija PKB-a danas je jedna od najbolnijih tema naše privrede.

JASNA MASTILOVIĆ: Nezadovoljavajući kvalitet ovogodišnje pšenice

 

Novi Sad, 21. septembar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Na osnovu brojnih analiza zrna, Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije kaže da pšenica iz ovogodišnje proizvodnje ne zadovoljava potrebe ni mlinara ni pekara

Naslov članka svakako će izazvati burne reakcije. I zbog emocija koje građanstvo ima prema osnovnom prehrambenom proizvodu, kao i kod onih koji pšenicu proizvode. Činjenica je da iza tih reči stoji Jasna Mastilović, koja već tri decenije ispituje kvalitet pšenice i brašna. A i kuća iz koje dolazi - Institut za prehrambene tehnologije zaslužuje pun respekt. Pa pođimo redom.

Drugi pišu – „Agrolist”

 

TRI SORTE JABUKE IZ NAŠIH VOĆNJAKA ĆE OSTATI NA TRŽIŠTU U RUSIJI

Novi Sad, 12. septembar 2018.

Ovih dana među voćarima u Srbiji vest o navodnom smanjenju izvoza jabuka u Rusku federaciju unela je zebnju i zabrinutost. Izneti su i podaci da ova velika zemlja podiže ogromne plantaže i da će to uskoro uticati na plasman naših jabuka na njihovim tržnicama. „Agrolist” iz Novog Sada krenuo je tragom ovih vesti i u razgovoru sa našim poznatim naučnikom prof. dr Zoranom Keserovićem (Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu) dat je sledeći odgovor

Akcenti iz emisije „Politbiro” RTV - gost dr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

 

UDVOSTRUČENA PONUDA NOVCA ZA GAZDINSTVA

Novi Sad, 11. septembar 2018.

Sredina leta je vreme kada se mogu oceniti prvi rezultati žetve. Paralelno sa tim, već su u toku pripreme za narednu agrarnu godinu, bar kada je reč o budžetu. Naime, u pokrajinskom budžetu ove godine je izdvojeno više sredstava, kažu, nego ranijih deset godina. Pored toga, poslanici su u ovoj sali izglasali rebalans budžeta, gde su opredeljena još dodatna sredstva u deo budžeta koji se bavi poljoprivredom.

REVITALIZACIJA HMELJARSTVA - CILJ ILI SAN?

 

Bački Petrovac, 4. septembar 2018.

Izvor: Agroklub

"Nekadašnju slavu nećemo verovatno nikada dostići, ali bar možemo da se približimo", kaže Rastislav Struhar.

Ovih dana u toku je berba hmelja u Bačkom Petrovcu. Ova tradicija duga je 250 godina.  Samo u ovoj opštini, sredinom prošlom veka, pod ovom kulturom bilo je 1.300 hektara, a danas samo 20 hektara. DOO Petrovec, jedini proizvođači hmelja u Srbiji, ima u planu da proizvodnju proširi na stotinu hektara.

SRPSKI KROMPIRAŠI STIGLI HOLANĐANE

 

Guča, 3. septembar 2018.

Izvor: Tanjug

  • Svojevrsni kongres krompiraša Srbije - Dani polja - Agromobil Guča okupio je u dragačevskoj varošici znalce i vodeće proizvođače i prerađivače u ovom poslu, oko 300 ljudi od Leskovca do Subotice, ali i diplomate i poslovne ljude od Budimpešte do Amsterdama. 

Čule su se najlepše vesti iz delatnosti poljoprivrednika koji u Srbiji gaje ovu kulturu, unetu 1803. godine iz Austrougarske, u karucama Dositeja Obradovića.