- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

Može li Srbija da bude Holandija na Balkanu

 

NAPREDAK SE KRIJE U ZADRUGAMA!

Novi Sad, 15. avgust 2018.

Piše: Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU

  • Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge treba da vrate život u opustela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okupljaju poljoprivrednici.

Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga. Holandija ima 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 75 milijardi evra. Srbija ima 5,1 miliona hektara visoko poljoprivredne zemlje i izvoz od svega 2,9 milijardi, od čega 1,2 milijarde čini voće i povrće.

AFRIČKA SVINJSKA KUGA: KAKO BITI KORAK ISPRED ZARAZE?

 

Novi Sad, 26. jul 2018.

Izvor: Agroklub

  • Evropska agencija za hranu (EFSA) predstavila je svoje naučno istraživanje o afričkoj svinjskoj kugi kod divljih svinja, ali i animirani video kako sprečiti zarazu domaćih svinja.

Kako biti korak ispred afričke svinjske kuge? To je naziv animiranog filma koji je izradila Evropska agencija za hranu (EFSA) prateći tako svoje novo naučno mišljenje o afričkoj svinjskoj kugi kod divljih svinja, identifikovanje strategije za upravljanje divljim svinjama u različitim fazama epidemije afričke svinjske kuge, te davanje preporuke šta treba učiniti pre, tokom i nakon pojave te bolesti.

PRODAVATI ŠLJIVU ILI PROIZVODITI RAKIJU?

PRODAVATI ŠLJIVU ILI PROIZVODITI RAKIJU?

Beograd, 26. jul 2018.

Izvor: Agroklub

  • U našem narodu postoji duga tradicija prerade šljive u rakiju. Ona se zadržala do današnjih dana, tako da gotovo svako seosko domaćinstvo i sada peče rakiju za opstvene potrebe. Međutim, ozbiljna proizvodnja rakije, za tržište, zahteva mnogo rada i znanja, ali i ulaganja. Prilikom istraživanja pošli smo od pitanja: koliko je isplativo proizvoditi rakiju?

Agroekonomski stručnjaci tvrde da je u godinama, kada je sirovina jeftina, bolje voće prerađivati i stvoriti proizvod sa višom, dodatom vrednošću.

ZA HEKTAR PRVE KLASE SLEDI MNOGO VIŠE HEKTARA PAŠNJAKA

 

Novi Sad, 24. jul 2018.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Uredba o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine, koju je u aprilu usvojila Vlada Srbija, bliže je odredila kriterijume za vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, u javnoj svojini Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije, kao i kriterijume za utvrđivanje površine poljoprivrednog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine.

Definisan je pojam komasacione mase, i to tako da on podrazumeva komasirano poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište, na području opštine na kojoj se oduzeto nalazilo ili komasirano područje susedne jednice lokalne samouprave. Drugim rečima, propisano je da se poljoprivredno ili šumsko zemljište oduzeto komasacijom posle Drugog svetskog rata koje ne može biti vraćeno u jednoj opštini dodeljuje u susednoj.

Novi trend u govedarstvu

 

PESAK UMESTO SLAME PROSTIRKA ZA KRAVE

Novi Sad, 19. jul 2018.

Izvor: Agroklub

  • U najbogatijim i najrazvijenijim zemljama sveta slamu kao prostirku za krave sve više zamenjuje pesak. Prema dostupnim informacijama, navodno, preko 50% farmi u Sjedinjenim Američkim Državama koristi pesak umesto slame za prostirku. Šta kažu naši stručnjaci?

Slama je dugo bila jedina prostirka za muzne krave. Pokazala se kao odlično rešenje. A dobro rešenje teško je zameniti boljim.

Privatizacija u agraru išla naruku samo malobrojnim tajkunima

 

RADNICI POSTALI NAJAMNICI U PREDUZEĆIMA KOJA SU GRADILI!

Novi Sad, 18. jul 2018.

Izvor: Danas/Branislav Gulan

  • Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, pre početka procesa privatizacije, koji je sproveden od 2000. do 2013. godine, u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih dobara, od čega u Vojvodini oko 106 dobara i 36 kombinata.

Zahvaljujući privatizaciji, oko 120.000 hektara završilo je u rukama nekoliko pojedinaca, čime je država izgubila desetine miliona evra, u poljoprivredi Srbije. U toj trgovini državi i njenim građanima naneta je nesaglediva i trajna šteta.

Put do „zelenog dizela”

 

IMA VOLJE – NEMA NOVCA

Novi Sad, 11. jun 2018.

Čedomir Keco

Među poljoprivrednicima koji više od deset godina očekuju jeftiniji dizel za obradu njiva ima nezadovoljstva. Zbog čekanja takve odluke, a pogotovo posle minule sušne godine, u kojoj nisu dobili očekivanu pomoć Vlade, neki su danas protestovali na putevima.

DOBRA IDEJA I PODSTICAJ DRŽAVE DOVOLJNI ZA USPEH U POLJOPRIVREDI

 

Novi Sad, 30. maj 2018.

Izvor: RTV

  • Za sve mlađe od 40 godina koji žele da se bave nekom od poljoprivrednih delatnosti, država i pokrajina nude podsticajna sredstva, poput povraćaja uloženog novca i do čak 90 odsto. Kako se svake godine budžet namenjen agraru povećava, više je i mladih koji u toj delatnosti pronalaze posao i dobar izvor prihoda.

Sa Novosadske Rotkvarije u Lok nadomak Titela. Takav transfer napravio je 31-ogodišnji Đorđe Krkljuš, koji je nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta odlučio da se bavi strukom, tako da je kupio parcelu nadomak sela i podigao zasad višanja i trešanja, uz pomoć države i pokrajine.

Tajna futoškog kupusa

 

LEKOVITA BILJKA ZA DOBAR APETIT

Futog, 29. maj 2018.

Izvor: Dnevnik.rs  

  • Futoški kupus, jedna od robnih marki koja promoviše prvenstveno Futog, ali i Novi Sad i ovu regiju, jer se radi od posebnoj, unapređenoj vrsti kupusa koji ovakav, sa svim svojim vrlinama, može da raste samo na 5.000 hektara zemljišta koje pokriva teritoriju Futoga, i malim delovima Veternika i Begeča.

Seme futoškog kupusa ko zasadi van tog područja dobiće kvalitetan kupus, ali on neće biti futoški, jer takav raste samo na tih 5.000 hektara, kaže u razgovoru za “Dnevnik” Miroljub Janković, zamenik predsednika Udruženja “Futoški kupus”.

NEISKORIŠĆENA ENERGIJA: Slama menja gas i struju

 

Beograd, 29. maj 2018.

Izvor: Večernje novosti

  • Zašto se u našoj zemlji nedovoljno koriste obnovljivi izvori energije. Setveni ostaci i drvena sečka znatno su jeftiniji za grejanje

Uvek je važilo pravilo da o nabavci ogreva dobri domaćini razmišljaju još u letnjim mesecima. Tako se, ovih dana, ovim pitanjem bavio i Miroslav Pajić, ratar iz Šajkaša. Kako kaže, postalo mu je suviše skupo da kuću zagreva gasom, strujom, ili drvima, i počeo je da razmišlja o uvođenju novih sistema grejanja.