- TRŽIŠTE - /30.06.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 42.50 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 18.87 din/kg , soja 34.04 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.17 din/kg , pšenica 16.07 din/kg , soja 32.18 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.70 din/kg , pšenica 21.22 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

NAJBOLJI OPRAŠIVAČI BOROVNICE SU BUMBARI - POTVRDILA STRUKA I PROIZVOĐAČI

 

Mladenovac, 8.april 2020.

Izvor: Agroklub

  • Bumbari daju najbolje rezultate - oprašuju od 80 do 100 odsto cvetova, a povećavaju prinos do 25 odsto. Na osnovu istraživanja, bumbari oprašuju više desetina puta više cvetova nego obična pčela.

Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose nephodno je da zametne 80 odsto cvetova. Visoko žbunaste borovnice su uglavnom samooplodne, ali dokazano je da unakrsno oprašivanje povećava prinose i daje krupnije plodove, navodi Radmila Koprivica, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Mladenovac.

SAMI PROIZVEDITE ALKOHOL ZA DEZINFEKCIJU U DOMAĆINSTVU

 

 

  •  S obzirom na pojavu pandemije Covida-19 i nestašice alkohola na tržištu, postoji mogućnost da se alkohol proizvede u domaćinstvu iz vina i ostalih alkoholnih pića. U ovom članku saznajte kako.

  Dvostrukom destilacijom (prepekom) vina na jednostavnom bakarnom kotlu možemo dobiti jačinu destilata od >70 %vol. što je dovoljno za dezinfekciju ruku i čišćenje kućnih površina. Veća koncentracija alkohola može se postići trostrukom destilacijom ili destilacijom na složenom bakarnom uređaju s kolonom i deflegmatorom.

Панонска пчела

 

КЛАСТЕР ЗА ПОВЕЋАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ПЧЕЛАРСТВА

Нови Сад: 17.март 2020.

Извор: Dnevnik.rs    

  • С обзиром на то да су пчеле проглашене за најважнија бића на планети, која су уједно и врло угрожена, велика пажња у свету посвећује се управо њиховом очувању.

У Новом Саду већ неко време постоји Иновативни кластер за унапређење конкурентности пчеларске производње “Панонска пчела”, који има задатак да повеже науку, односно образовне, развојне, истраживачке, научне институције и производњу, са циљем да унапреди и иновира пчеларску струку. Стога, део кластера чине Пољопривредни факултет, Пољопроивредна школа у Футогу, Научни институт за прехрамбене технологије, Научни институт за ветеринарство и други.

MODERNIZOVALI TRADICIJU PRAVLjENjA ČUVENOG LEMEŠKOG KULENA

 

Sombor, 9. mart 2020.

Izvor: Dnevnik.rs   

  • Biva da se na Balkanu svako selo diči baš „svojim“ proizvodom, koji se samo u svečanim prilikama na trpezu iznosi, ne bi li se gosti kao što to i priliči dočekali, ali se ipak izdvojilo nekoliko sredina čiji su delikatesi, kojima ravnih nema, postali sinonim za ovdašnji gurmanluk.

Turinska i pirotska peglana kobasica, slanina iz Kačareva, petrovačka kolbasa, ali i nenadmašni lemeški kulen, koji se u Svetozaru Miletiću, onkraj Sombora pravi. Ne samo da je ta delicija zaštićena geografskim poreklom već su se i sami Miletićani, koje ovdašnji živalj još uvek po starinski zove Lemešani, organizovali i udruženje „Lemeški kulen“ da bi svoju lokalnu mesnu simfoniju ukusa zaštitili od krivotvorenja.

SELO KOJE IMA 320 DOMOVA I ČAK 50 FIRMI

 

Leskovac, 9. mart 2020.

Izvor: RTS

  • Selo Strojkovce kod Leskovca ima 320 domova i čak pedesetak firmi. Samo u poslednje tri godine otvoreno je šest novih preduzeća i radnji. Bave se, uglavnom, preradom drveta. O dobrom poslovanju svedoče i zaposleni iz čitavog vučjanskog kraja.

Preduzetnički duh duboko je ukorenjen u Strojkovcu. Tu su krajem 19. veka nastali prvi gajtani na Balkanu i postavljeni temelji tekstilne industrije. Nekada su živeli od konoplje danas koriste šumsko blago Kukavice. Odavde u Evropu i Kinu odlaze nameštaj, parket, ambalaža od drveta. U "Drvoproduktu" radi 70 ljudi.

Međunarodna godina zdravlja bilja obeležava se i u Srbiji

 

SAČUVATI ZDRAVLJE BILJA KAKO BISMO IMALI DOVOLJNO HRANE

Beograd, 28. februar 2020.

Svake godine i do 40% useva širom sveta izgubi se usled biljnih bolesti i štetočina. Poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60% do 2050. godine kako bi se prehranila sve veća ljudska populacija, neki su od podataka iznesenih na panel diskusiji u organizaciji Udruženja SECPA, koje se pridružilo globalnoj kampanji „Zaštitimo bilje, zaštitimo život“ u sklopu koje u Srbiji, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležava „Međunarodnu godinu zdravlja bilja“ (IYPH) koju su, na predlog Organizacije za Hranu i Poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), proglasile Ujedinjene Nacije (UN).

I država sad ima vajde od sezonaca

 

ELEKTRONSKE PRIJAVE DONELE 2,2 MILIONA EVRA U BUDŽET

Beograd, 5. februar 2020.

Izvor: Večernje novosti

  • Tokom prošle godine elektronski prijavljeno 27.000 sezonskih radnika u poljoprivredi. Značajna svota u budžet uplaćena od poreza i doprinosa za zvanično angažovane

Na njivi, polju, ili u voćnjaku dnevnicu je lane zaradilo najmanje 27.000 sezonaca. Toliko ih je prijavljeno zahvaljujući elektronskom sistemu. Radili su svi zajedno ukupno 850.000 dana, a u budžet je od poreza i doprinosa stiglo 2,2 miliona evra. Pre reforme prijave sezonskih radnika u poljoprivredi, godišnje je zvanično na ovim poslovima bilo angažovano svega oko 3.500 radnika. Sličan sistem prijave uskoro bi mogao da zaživi u građevinarstvu, turizmu, kućnim poslovima ili među sakupljačima sekundarnih sirovina.

ZBOG NEPLAĆENIH DUGOVA I ORANICE ODLAZE NA DOBOŠ

 

Novi Sad, 14. januar 2020.

Izvor: Dnevnik.rs   

  • Zbog neplaćenih dugova, na doboš odlaze i oranice, a banke trenutno prodaju 63 parcele, uglavnom njiva četvrte i pete klase, u bezmalo svim opštinama i gradovima na području Pokrajine.

Od veličine parcele i mesta gde se posedi nalaze zavisi i koliko banke traže novca jer nekretnine prodaju bankari da bi namirili potraživanja koje vlasnici nisu bili u mogućnosti redovnim plaćanjem kredita. Banke te nekrentine uglavnom prodaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju pa na prvoj prodaji nepokretnost može koštati 70 odsto od procenjene vrednosti, a ukoliko ne bude kupaca, u drugom pokušaju posedi vrede upola od procenjene vrednosti.

RENESANSA PROKUPCA, STARE SRPSKE VINSKE SORTE

 

Novi Sad, 9. januar 2020.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Nepravedno zapostavljena srpska sorta prokupac, za koju se zna da prvi pisani trag potiče iz 14. veka, posle nekoliko decenija na velika vrata vraća se na domaću vinsku scenu i polako kuca na vrata svetskog tržišta vina.

U intervjuu za Dnevnik pre sedam godina francuski enolog Filip Kambi je rekao da je prokupac fantastična ovdašnja autohtona vinska sorta i da srpsko vinarstvo treba da počiva na takvim sortama, koje nose karakteristike našeg podneblja. Shvatili su to i sami srpski vinogradari i vinari, te se prokupac sve više bere u vinogradima, a vino osvaja simpatije i srca ljubitelja božanskog pića.

PAPIROLOGIJA PAORIMA POJEDE 100 MILIONA DINARA

 

Novi Sad, 9. januar 2020.

Izvor: Dnevnik.rs   

  • Administrativnu proceduru registracije poljoprivrednih gazdinstava moguće je ubrzati četiri puta. Moguće je i prateće troškove smanjiti 80 procenata ukoliko bi ona s papira prešla u digitalni svet, objavljeno je u analizi NALED-a.

Poljoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od deset različitih dokumenata, od kojih je barem 60 odsto nepotrebno ili se više puta ponavljaju ili pak postoje u bazama drugih institucija, navodi se u analizi u okviru projekta „Podrška reformi administrativnih procedura” koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.