Drugi pišu
ZELENA EKONOMIJA ZA RAZVOJ REGIONA
Novi Sad, 19. maj 2020.
eEkolist #7
Redakcija Ekolista nastavlja seriju tekstova i daje ogovore na pitanje šta je zelena ekonomija i koji je njen značaj za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.
КОЛИКО БИ КИШЕ ТРЕБАЛО ДА ПАДНЕ ДА БИ УСЕВИМА БИЛО ЛАКШЕ
Београд, 05.мај 2020.
РТС
- Ванредно стање и ограничено кретање утицали су на све, па тако и на пољопривредне произвођаче који ове дане лепог времена морају максимално да искористе и обаве пролећну сетву ратарских култура. Агрометеоролог Срђан Милакара рекао је за РТС да је за наставак вегетације неопходна нова количина падавина која би поспешила раст усева. Каже да је мало већи проблем код пшенице зато што је у активној вегетацији и њој је неопходна киша.
Међутим, можда и већи проблем од ванредносг стања и епидемије, ратарима прави суша. Влаге у земљишту је мало, па томе треба и сетву прилагодити.
Pomor u 550 košnica
PRSKANJE ZABRANJENIM SREDSTVIMA UNIŠTILO PČELE
Beograd, 5.maj 2020.
Novosti
- Nemarnim prskanjem useva i voća otrovane pčele kod Leskovca i Inđije. Tretiranje stabala često se obavlja u toku dana, što je zabranjeno. Pčelari ionako trpe velike štete zbog pandemije
Pčele u Srbiji opet su stradale. Nemarni poljoprivrednici, ponovo su zabranjenim sredstvima prskali svoje useve, pa su samo u Bojniku kod Lekovca i u Sokobanji stradale "izletnice" u više od 550 košnica. Kada ove pčele uginu, dolazi do poremećaja u funkcionisanju pčelinje zajednice, pa posledice mogu biti velike, naročito pred bagremovu pašu, koja je ujedno i glavna kod nas. Savezu pčelarskih organizacija prijavljeno je i trovanje pčela u okolini Inđije, gde je tretirana uljana repica. U Sokobanji, uginule pčele trovale su se na višnji, koja je bila prskana u cvetu.
Степа у срцу Баната - склад човека и природе
Панчево, 23.април 2020.
Извор: РТС
- У специјаном резервату природе „Делиблатска пешчара” највећи пашњак који се простире на 250 хектара налази се на локалитету Корн. Овде се налази и хранилиште ретких врста птица грабљивица и осматрачница за све посетиоце овог заштићеног добра.
Делиблатску пешчару изузетно посебном чине ретке биљке као што су степски божур, жути гороцвет, шерпет и разне врсте орхидеја. Ово је и највеће станиште у Европи банатског сокола, орла крсташа и орла кликташа. „Банатска сахара" како је још називају представља најважније степско подручје у Србији које је и јединствен научни полигон.
SEME POVRĆA PREMAŠILO POTRAŽNJU TOALETNOG PAPIRA?
Beograd, 14.april 2020.
Izvor: Agroklub
- Prodavci semena poslednjih nedelja suočavaju se sa velikom potražnjom svoje robe. Ljudi se zbog straha od nestašice hrane i krize uzrokovane pandemijom korona virusa sve više odlučuju za uzgoj poljoprivrednih kultura u svojoj bašti.
Prodavci semena Severne Amerike prošlih su nedelja preplavljeni velikom potražnjom, jer su se mnogi zbog pandemije korona virusa odlučili da poseju baštu. Još od 16. marta na internet prodavnicama uočen je veliki broj narudžbina semena povrća jer se među narodom pojavio strah da bi kriza mogla da ugrozi sigurnost hrane
MOGU LI ELEKTRIČNI TRAKTORI NADJAČATI DIZELAŠE?
Novi Sad, 8.april 2020.
Izvor: Agroklub
- Postavlja se pitanje imaju li ovi traktori dovoljno snage da prestignu konvencionalne modele? Stručnjaci u poljoprivrednoj industriji smatraju da postoji nekoliko prepreka koje sprečavaju procvat i jačanje ove ekološke opcije.
Kalifornijski dizajner Stefan Hekerot svoj život posvetio je pronalaženju alternativa za fosilna goriva. Više od 40 godina proizvodi električna vozila i uređaje koje pokreće solarna energija, a pažnju su mu privukli i traktori.
NAJBOLJI OPRAŠIVAČI BOROVNICE SU BUMBARI - POTVRDILA STRUKA I PROIZVOĐAČI
Mladenovac, 8.april 2020.
Izvor: Agroklub
- Bumbari daju najbolje rezultate - oprašuju od 80 do 100 odsto cvetova, a povećavaju prinos do 25 odsto. Na osnovu istraživanja, bumbari oprašuju više desetina puta više cvetova nego obična pčela.
Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose nephodno je da zametne 80 odsto cvetova. Visoko žbunaste borovnice su uglavnom samooplodne, ali dokazano je da unakrsno oprašivanje povećava prinose i daje krupnije plodove, navodi Radmila Koprivica, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Mladenovac.
SAMI PROIZVEDITE ALKOHOL ZA DEZINFEKCIJU U DOMAĆINSTVU
S obzirom na pojavu pandemije Covida-19 i nestašice alkohola na tržištu, postoji mogućnost da se alkohol proizvede u domaćinstvu iz vina i ostalih alkoholnih pića. U ovom članku saznajte kako.
Dvostrukom destilacijom (prepekom) vina na jednostavnom bakarnom kotlu možemo dobiti jačinu destilata od >70 %vol. što je dovoljno za dezinfekciju ruku i čišćenje kućnih površina. Veća koncentracija alkohola može se postići trostrukom destilacijom ili destilacijom na složenom bakarnom uređaju s kolonom i deflegmatorom.
Панонска пчела
КЛАСТЕР ЗА ПОВЕЋАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ПЧЕЛАРСТВА
Нови Сад: 17.март 2020.
Извор: Dnevnik.rs
- С обзиром на то да су пчеле проглашене за најважнија бића на планети, која су уједно и врло угрожена, велика пажња у свету посвећује се управо њиховом очувању.
У Новом Саду већ неко време постоји Иновативни кластер за унапређење конкурентности пчеларске производње “Панонска пчела”, који има задатак да повеже науку, односно образовне, развојне, истраживачке, научне институције и производњу, са циљем да унапреди и иновира пчеларску струку. Стога, део кластера чине Пољопривредни факултет, Пољопроивредна школа у Футогу, Научни институт за прехрамбене технологије, Научни институт за ветеринарство и други.
MODERNIZOVALI TRADICIJU PRAVLjENjA ČUVENOG LEMEŠKOG KULENA
Sombor, 9. mart 2020.
Izvor: Dnevnik.rs
- Biva da se na Balkanu svako selo diči baš „svojim“ proizvodom, koji se samo u svečanim prilikama na trpezu iznosi, ne bi li se gosti kao što to i priliči dočekali, ali se ipak izdvojilo nekoliko sredina čiji su delikatesi, kojima ravnih nema, postali sinonim za ovdašnji gurmanluk.
Turinska i pirotska peglana kobasica, slanina iz Kačareva, petrovačka kolbasa, ali i nenadmašni lemeški kulen, koji se u Svetozaru Miletiću, onkraj Sombora pravi. Ne samo da je ta delicija zaštićena geografskim poreklom već su se i sami Miletićani, koje ovdašnji živalj još uvek po starinski zove Lemešani, organizovali i udruženje „Lemeški kulen“ da bi svoju lokalnu mesnu simfoniju ukusa zaštitili od krivotvorenja.
