Skladišta sa zalihama maline u Srbiji ove jeseni su gotovo prazna, a slična situacija beleži se i u Poljskoj, Ukrajini i drugim zemljama izvoznicama smrznute maline. To je dodatno povećalo interesovanje velikih svetskih kupaca, koji već uveliko traže načine da obezbede kvalitetnu robu za narednu sezonu.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, predsednika Naučnog voćarskog društva Srbije i predstavnika naše zemlje u Svetskoj organizaciji proizvođača maline (IRO), srpski proizvođači su ove godine postigli najvišu cenu maline, dok su pojedini otkupljivači pretrpeli gubitke zbog ranije sklopljenih ugovora pod nepovoljnijim uslovima.
On ističe da su poslednjih nedelja veliki međunarodni kupci, pre svega iz Francuske, SAD i Čilea, pojačali aktivnosti u Srbiji, šaljući upite, obilazeći teren i tražeći mogućnosti za dugoročne aranžmane.
Francuzi žele dugoročnu saradnju i dodatne kapacitete u Srbiji
Francuske kompanije su, prema Leposavićevim rečima, posebno zainteresovane za srpsku malinu — i to ne kao povremeni kupci, već kao ozbiljni strateški partneri. Razlog je jednostavan: njihovo tržište traži najbolji mogući kvalitet, a francuski kupci smatraju da je upravo srpska malina vrhunski standard u globalnoj ponudi.
Francuski investitori su spremni da:
- kupe dodatne preradne kapacitete u Srbiji,
- prošire postojeću mrežu kooperanata,
- dugoročno ugovaraju otkup,
- distribuiraju srpsku malinu na francusko i japansko tržište.
Jedini uslov koji postavljaju jeste da proizvođači za njihove potrebe gaje isključivo sorte „vilamet“ i „miker“, jer druge sorte ne ispunjavaju zahteve njihovih kupaca.
„To su sorte za koje su i ranijih godina bili spremni da plate više nego ostali otkupljivači“, ističe Leposavić.
Amerikanci takođe ulaze u trku: Investicije uprkos carinama i skupom transportu
Značajno interesovanje stiže i iz SAD. Uprkos visokim carinama i izdacima za transport, američki kupci spremni su da investiraju u posustali srpski malinarski sektor. Zajednički signal svih velikih kupaca jeste očekivanje više otkupne cene u 2025. godini, usled snažnog globalnog rasta tražnje.
Rekordno mala proizvodnja u Srbiji — samo 18.000 tona
Srbija je ove godine ostvarila najnižu proizvodnju maline u skorijoj istoriji — samo oko 18.000 tona, najdrastičniji pad među svim većim izvoznicima. Iako je visoka otkupna cena motivisala veća ulaganja u održavanje zasada, ekstremno visoke temperature i nedostatak vlage tokom vegetacije oslabili su biljke i ugrozili rod za narednu godinu.
Slični problemi primećeni su i u drugim velikim centrima proizvodnje maline širom Evrope i sveta.
Globalna slika proizvodnje maline u 2024.
- SAD: 82.000 tona (33% ide u preradu)
- Poljska: 70.000 tona (oko 70% za preradu)
- Ukrajina: 65.000 tona (oko 70% za preradu)
- Čile: 25.500 tona (75% za preradu)
Srbija, i pored velikog pada, ostaje prepoznatljiva po tome što se 95% maline smrzava i izvozi, što je čini jednim od najpouzdanijih izvora kvalitetne industrijske maline na svetu.
Novi Savet za malinu: razvojna šansa ili još jedan formalizam?
Ponovo se pokreće inicijativa za formiranje novog Saveta za malinu. Leposavić smatra da je suština u tome ko će sedeti u tom telu — jer samo kompetentni stručnjaci mogu doneti stvarnu vrednost.
„Neodgovorna i neargumentovana javna istupanja pojedinaca ranije su izazivala revolt kod naših tradicionalnih kupaca i nanosila štetu sektoru“, upozorava on.
Prema njegovim rečima, Savet bi trebalo da definiše pravce razvoja, jača konkurentnost i unapredi plasman srpske maline, uz aktivno učešće ljudi sa stvarnim znanjem i iskustvom.
Izvor: Politika.rs