- TRŽIŠTE - /20.02.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.80 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 46.00 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.79 din/kg , pšenica 15.82 din/kg , soja 36.15 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 15.17 din/kg , soja 33.68 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.02 din/kg , pšenica 18.97 din/kg , soja - ;

Odjeci

 

KAD SU JAGANJCI PRVI NOVCI, A KRUŠKE PREVARA

Čedomir Keco

Novi Sad, 14. februar 2018.

Pre nekoliko dana smo objavili vest da jaganjci mesnatih rasa imaju sigurnog kupca i da je to kompanija BOV-OV iz Temerina. Nakon objavljenih pojedinosti cene i težine, uz telefone za kontakt, prvo su reagovali nakupci koji su ljutito reagovali što smo objavili i telefone, a time smo „njima oduzeli hleb”. Potom su nam se javili potencijalni prodavci jaganjaca, sa pitanjem „da li je to stvarno tako i da li se jagnje od 20-30 kg plaća 10.000 dinara i to odmah”? Nijedno od ovih reagovanja nas ne iznenađuje, jer zbog zakonom neregulisanog prometa poljoprivrednih proizvoda (roba) na ovom tržištu nema reda, sigurnosti niti priliva novca od poreza i kada se desi pozitivan slučaj postoji neverica...

Nakupci su postali zanimanje – privatni poduzetnici i oni su česta veza između robnog proizvođača, industrije i  trgovine, ali i izvoznika. Mnogi rade u okviru svojih firmi, po svim propisima i to se ne može osporiti. Ali, oni su u manjini. Većina onih u prometu životinja, posebno teladi, junadi i ovaca, preuzetu robu plaća „na blatobranu” po nižim cenama od onih koje plaća krajnji kupac i rade u sivoj zoni. Tako je bilo i sa ovogodišnjim otkupom jaganjaca. Nakupci su za jagnje od 20-30 kg farmeru plaćali 7.000 dinara, a od izvoznika su dobijali 10.000 i još 200 dinara za prevoz. Kada smo objavili podatke o izvozniku pojedini domaćini su se javljali na krajnju adresu. Neki od njih su začuđeno pitali „da li je to moguće?”. Da, moguće je, jer izvoznik računa na dugoročnu saradnju i robu plaća bez zakašnjenja – odmah i kada jedna mala redakcija ne napušta orijentaciju da bude na usluzi poljoprivrednicima.

Zbog novog poverenja koje smo dobili od čitalaca i dalje ćemo tragati za kupcima naših proizvoda. Nažalost, pohlepa i korupcija u trgovini u agraru je obeležje. A da bi sve bilo mnogo bolje, prvo je potrebno da državna inspekcija stane u zaštitu proizvođača i potrošača. Da je to tako ne bismo u Rusku federaciju izvezli tuđe kruške, ne bi uvozili smrznuto meso i prodavali ga kao sveže, ne bismo sa uvezenih 18.000 tona biljne masti unazadili proizvodnju domaćeg mleka. Ili: kada bi sprečili uvoz mlevenih pilećih kostiju, koje se ubacuje u desetine proizvoda u klaničnoj industriji, pa i u šunkaricu za pice, ne bi potrošači sticali rezistentnost na antibiotike, jer su u viršlama, koje se nalaze na jelovniku i u vrtićima, pojeli i antibiotike, teške metale... Šta je sve zamešano sa mlekom u prahu, koje „po pravilniku” zadovoljava proteine animalnog porekla, teško je saznati. I dokle tako? Može i do večnosti, jer nijedno udruženje potrošača nema znanje, volju i snagu da opravda svoje ime.

U takvom javašluku najlakše je sve svaliti na Ministarstvo poljoprivrede, kao da u Vladi i ne postoji resor trgovine, koji se retko oglašava.

Ali, to je pitanje za neku drugu priliku. U ovom času za mnoge poljoprivrednike je najvažnije što su im jaganjci doneli prve ovogodišnje novce. Druge pare će stići kao paket „po hektaru” 4.000 dinara, možda već u martu.