- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Pogled u nebo

 

GRAD UGROŽAVA SRBIJU

Beograd, 17. juni 2011.

Za 44 godine protivgradne odbrane u Srbiji ispaljeno je oko 450.000 raketa. Njive nisu osigurane, a nema ni dovoljno novca da se ugrade mreže za odbranu. Srbiji je godišnje potrebno najmanje 15.000 raketa za protivgradnu odbranu. Potrebno je doneti zakon o odbrani od grada.

Srbija spada u najviše ugrožene zemlje gradonosnim oblacima u Evropi. Štete koje nastaju usled vremenskih nepogoda u Evropi su velike, pa je samo u 2006. godini šteta bila oko 45 milijardi evra, s tim što je od ove ukupne štete bilo osigurano manje od 50 odsto površina, odnosno tek oko 20 milijardi evra. Kada je reč o Srbiji, godišnji ekonomski gubici od vremenskih nepogoda i grada u 2005. godini (za koju postoje podaci) iznosili su oko 7,3 milijarde dinara ili oko 86 miliona evra, po tadašnjem kursu. Ovo je, između ostalog, istaknuto u Privrednoj komori Srbije prilikom javnog predstavljanja „Studije o uticaju vremenskih uslova na poljoprivredu Srbije i modalitetima protivgradne zaštite“, koju su organizovali USAID Agrobiznis projekat i Privredna komora Srbije.

Otvarajući skup, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran je istakao da je veliki deo useva danas u Srbiji ugrožen od nevremena i da sa se samo neznatan deo osigurava. On je još dodao da je nekadašnja SFRJ imala veoma dobru zaštitu od grada, kroz razne sisteme organizovanja. Direktor USAID Agrobiznis projekta Louis Faoro je naglasio da je grad veliki problem i da odnosi veliki deo voća, povrća i ostalog roda poljoprivrednih useva.

Profesor Beogradskog univerziteta Ivan Gržetić je naglasio da univerzalnog rešenja za protivgradnu odbranu nema nigde u svetu, pa je stoga nužno da svako za sebe pronađe odbranu. Direktor „Triglav osiguranja“ Predrag Bobera je podvukao da je veoma mali procenat osiguranih poljoprivrednih površina. Primera radi, u Srbiji ima obradivih poljoprivrednih povšrina oko 4,1 miliona hektara, a osigurano je tek 7,09 odsto površina. Prema mišljenju dr Lazara Lazića, vanrednog profesora Univerziteta u Beogradu, Srbiji je godišnje potrebno najmanje 15.000 raketa za protivgradnu odbranu, a sezona traje od 15. aprila do 15. oktobra. On je naglasio da u zemlji imamo 13 radarskih centara i 1.650 stanica. Redovni profesor Beogradske bankarske akademije dr Gordana Vukelić ističe da se u Srbiji danas pod mrežama za protivgradnu odbranu nalazi tek 425 hektara voćnjaka, što je nedovoljno. Zoran Babić iz Sektora za vanredne siutacije MUP-a Srbije navodi da je za poslednje četiri i po decenije protivgradne odbrane u Srbiji iz 13 radarskih centara ispaljeno oko 450.000 raketa. 

Problemi u ovoj oblasti su ogromni, počev od toga da privrednici i poljoprivrednici nisu dovoljno informisani da koriste osiguranje za zaštitu useva. Istovremeno, osiguravajuće kuće izbegavaju osiguranje u poljoprivredi jer nisu sigurne u proceni štete. Izgradnja mreža za odbranu useva od grada je danas za većinu poljoprivrednika veoma skupa (za jedan hektar voćnjaka potrebno je oko 15.000 evra). Da bi se problemi protivgadne odbrane rešili, potrebno je doneti zakon o odbrani od grada. Prema sadašnjoj računici, za jedan hektar odbrane poljoprivrednog zemljišta potrebno je obezbediti dva evra u budžetu. Sve dok se to na ovaj način ne reši, oči proizvođača hrane biće uperene u nebo i strahovaće se da li će nevreme odneti trud ratara i smanjiti proizvodnju hrane u Srbiji.