- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Posledice svetskih sukoba

 

DA LI NAS OČEKUJE DRASTIČAN SKOK CENA GORIVA?

Beograd, 9. januar 2020.

Izvor: Tanjug

  • Tenzije izmedu SAD i Irana neće remetiti tržište i cene nafte u Srbiji

Tenzije na relaciji SAD - Iran neće dovesti do poremećaja na tržištu nafte, niti će uticati na njeno poskupljenje u Srbiji, ističu stručnjaci. Navode i da će tržište biti stabilno sve dokle god na to budu uticali ekonomski faktori.

Naučni saradnik Međunarodnog instituta za politiku i privredu Slobodan Janković kaže za Tanjug da ako se nešto pokazalo u poslednjih 30 godina ratova na Bliskom Istoku to je da cena nafte nije u direktnoj vezi sa samim ratovima i dešavanjima u tom regionu.

"Iako se godinama pričalo da navodno ratovi i krize utiču upravo na cenu nafte, videli smo da često to i nije slučaj", rekao je Janković i naveo da se baš danas cena nafte na svetskom tržištu kreće između 62 i 65 dolara po barelu što je, dodaje, na sredini cene koja je važila u 2019. godini.

Naveo je da se vidi da te tenzije nemaju nekih direktnih implikacija, a i ministar spoljnih poslova UAE i Saudijci su rekli da neće imati neke velike veze na cenu nafte.

"Pale su malo deonice saudijske naftne firme Aramko za nekih 10 odsto, ali to je jedina posledica. Što se nas tiče kao delimično uvoznika nafte nema nekih poremećaja na samom tržištu", rekao je Janković.

Smatra da neće biti ni nestašice nafte zato što su, kaže, obe strane barem za sada rekle da nema dalje eskalacije sukoba.

"I Iran je rekao i SAD i njihov predsednik Donald Tramp je napisao da 'sve je u redu, sve je dobro, vrši se istraga, mi imamo najjaču vojsku' i to je to. Nema nekog daljeg nastavka akacija, barem se ne najavljuju", rekao je Janković.

Prošlonedeljno poskupljenje nafte na svetskom tržištu za četiri odsto je rekao da se to dogodilo onog dana kada je ubijen iranski general Kasem Sulejmani.

"Videli smo da je i to manipulacija, da na cenu nafte utiču događaji iz sveta politike ili ratovi na Bliskom Istoku, onda bi danas imali tako neki veliki skok cene, nešto bi se desilo, to se nije desilo. Dakle, vrlo je moguće da je to tada bio pre plod nekih spekualcija nego nečeg drugog", kaže Janković.

Upitan o tome šta očekuje kao dalji razvoj situacije između Irana i SAD, Janković je rekao da je Iran pod stalnim pritiskom i da je morao sad da reaguje.

"Prosto ubijen je zaista visoko pozicioniran čovek koji je imao veliki ugled u samom Iranu i izvan njega. On je među prvih 10 ljudi Irana, dakle oni su morali da nađu neki način da reaguju. To su uradili, sad su rekli to je to", kaže Janković.

Dodaje da to ne znači da će same napetosti i tenzije prestati jer, kaže, prosto godinama traje taj sukob oko političkog, pa i vojnog uticaja između Irana s jedne strane i SAD i naravno njihovog najlojalnijeg saveznika Izraela s druge strane.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović navodi za Tanjug da za sada nišsta ne ukazuje na dramatičan skok cene nafte u narednom periodu.

Komentarišući to da su cene nafte skocile krajem protekle nedelje za oko četiri odsto, posle američkog vazdušnog napada u kojem je ubijen iranski general, on navodi da se tako nešto nije moglo predvideti.

"Kada su ekonomski parametri u pitanju onda se dosta toga može predvideti, međutim ovakve tenzije su nešto što ne možemo predvideti. U svakom slučaju dokle god budu ekonomski fakori uticali, tržiste će biti stabilno", rekao je Mićović.

On navodi da je pre skoka cena, 30.decembra 2019. zabeležen pad od 3,5 do 4 odsto.

Ističe da to nisu dramatične promene i da se predviđa da na svetskom tržzistu neće nedostajati nafte.

"Tenzije jesu velike, ali se ne odražavaju još uvek na tržište nafte jer nisu napadnuta naftna postrojenja pa nema ugrožennosti u isporukama nafte ni iz Irana niti celog tog regiona", ističe sagovornik Tanjuga.

Istakao je da se u poslednja dva meseca beleži lagani rast cene sirove nafte, ali da to nisu promene koje mogu značajnije da uzdrmaju tržiste i da je ono, za sada, stabilno.

Navodi i da je tržište veoma osetljivo i da reaguje na promene.

Isporuka nafte može biti ugrožena s jedne strane, ako se iranska nafta isključi sa svetskog tržista, ili ako Iran vojnim snagama spreči isporuku nafte, i za sada, nema razloga za paniku, navodi.

Mićović kaže da se skok cena nafte na svetskim berzama neće dramatično odraziti na naše tržište.

Srbija je uvozno zavisna zemlja i sva dešavanja se mogu reflektovati na nas, ali prerano je govoriti o bilo kakvoj reakciji što se cena tiče.

Za sada, ništa ne ukazuje na dramatican skok cene nafte u narednom periodu, dodaje.

Velika većina goriva koja se potroši u Srbiji potiče od uvezene sirove nafte ili uvezenih derivata nafte.

Poslednjih meseci kaže, nije bilo mnogo promena,cene su stabilne te ne postoji nijedan faktor koji bi doprineo značajnijim promenama. Kljucna stvar je da Srbija ima dovoljno nafte, odnosno da država ima dovoljno rezervi.

"Naravno da niko nema toliko nafte da može mesecima da se izoluje od svetskog tržišta, ali ipak bi država trebalo da formira rezerve koje će negde odgovarati nivou 61 dan prosečne neto potrošnje u prethodnoj godini", ističe Mićović.