- TRŽIŠTE - /17.10.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.30 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 16.17 din/kg , soja 36.64 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.20 din/kg , pšenica 13.36 din/kg , soja 33.76 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 17.73 din/kg , pšenica 19.36 din/kg , soja - ;

POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2010. GODINI

 

Pripremio: Vojislav Mirkov iz Zrenjanina

Od 2010. godine dao sam u arendu - zakup svu svoju obradivu zemlju, jedan deo bratovljevom unuku Bojanu, a drugi ro─Ĺacima Branetu Vladulju i sinovima. ┼áto se statisti─Źkih podataka ti─Źe delom su potpuno isti. Sa Bojanom imam dve zajedni─Źke njive, jedna je veli─Źine 9 kj ili 5,2 ha, a druga 26 kj ili 15 ha. Zajedni─Źki obra─Ĺujemo ove njive deset godina bez me─Ĺa - sklada, tro┼íkove i prihode smo delili po udelu u vlasni┼ítvu. Ovaj izve┼ítaj pi┼íem za Bojanovo imanje za koje sam ja vodio organizaciju proizvodnje za zadnjih deset godina i primenjivao sve agrotehni─Źke mere, kao i za moje gazdinstvo, pa se tako i statisti─Źki podaci podudaraju.

Bojan obra─Ĺuje 32,52 ha ili 56,5 kj, ─Źija je struktura u 2010. godini bila slede─ça:

- Pšenica 16,38 ha ili 28,46 kj

 - Kukuruz 10,80 ha ili 18,77 kj

- Suncokret 5,34 ha ili 9,28 kj.

Tabelarni prikaz prinosa po kulturama:

Kultura

Pros.prinos

2001-2010.

po ha

Pros.prinos

2001-2010.

po kj

Prinos 2009. po ha

 

Prinos 2009. po kj

Prinos 2010. Po ha

Prinos 2010. po kj

Pšenica

4.492

2.548

3.913

2.252

3.678

2.116

Kukuruz

7.398

4.268

9.248

5.322

11.109

6.393

Suncokret

2.390

1.383

2.763

1.602

1.827

1.054

 

 

 

 

 

 

 

U 2010. godini je, kako je poznato, bilo problema i smanjenje prinosa u proizvodnji p┼íenice i suncokreta. P┼íenica je do aprila odli─Źno izgledala, kasnije ki┼ía i preterana vlaga u ┼żetvi su u─Źinile svoje, pa smo imali 800 kg/ha p┼íenice manje od desetogodi┼ínjeg prose─Źnog prinosa. Poznato je da suncokret ne podnosi vlagu, a da stvar bude jo┼í gora, pred samu ┼żetvu suncokreta nai┼íao je olujni vetar i poru┼íio je, u zavisnosti od poteza njive, dosta glava suncokreta na zemlju. U zrenjaninskom ataru bilo je njiva gde nijedna stabljika nije ostala uspravno. Neki su ru─Źno sakupljali glave. Na na┼íoj njivi je palo dole 30 do 40% i zbog neprestane ki┼íe nismo mogli da prikupimo. Kukuruz je rodio najvi┼íe za zadnjih deset godina, 2005. godine je prose─Źan prinos iznosio 10,875 kg/ha, a ove (2010. godine) 11,109 kg/ha suvog zrna.

 

Troškovi proizvodnje za pšenicu po hektaru:

- Tro┼íkovi po kalkulaciji                                     70.356 dinara

- Renta 1.400 kg p┼íenice x 17,5 din/kg          24.500 dinara

Ukupno:                                                                94.856 dinara/ha

Ako tro┼íkove proizvodnje po hektaru od 94.856 dinara podelimo sa prose─Źnim prinosom po hektaru koji je ovo gazdinstvo ostvarilo, dobija se proizvodna cena od 25,79 din/kg. Ako uzmemo u obzir prodatu koli─Źinu od 25 t po 17,50 din/kg i ostatak koji je dat na ─Źuvanje po ceni od 23 - 24 din/kg, dobija se neka prose─Źna cena prodate p┼íenice od 20 din/kg. Ovo ukazuje da je na proizvodnji p┼íenice ostvaren gubitak od 5,79 din/kg i za ukupnu proizvodnju 348.870 dinara. Cena p┼íenice, prema prognozama, dosti─çe rekordnu cenu, tako da oni koji su dali p┼íenicu na ─Źuvanje ostvari─çe bolje finansijske efekte.

 

Kalkulacija cene kukuruza

Vrsta troškova

Iznos u dinarima

I Repromaterijal

1.       Seme kukuruza 3p 3.950 dinara

2.       Minaralno ─Ĺubrivo 8x24x16 2.600kgx290 din/kg

3.       Urea 260 kg x 25,5 in/kg

4.       Kalistro

5.       Nikogan
Ukupno:

 

11.850

7.740

6.630

1.828

1.450

29.298

II Mašinski radovi

1.       Oranje 25 sm

2.       Predsetvena priprema x 2

3.       Rasturanje mineralnog ─Ĺubriva x 2

4.       Setva

5.       Prskanje x 2

6.       Me─Ĺuredno kultiviranje x 2

7.       Kombajniranje

8.       Prevoz

9.       Usitnjavanje stabljike
Ukupno:

 

6.400

4.150

2.550

2.500

4.600

3.000

9.500

5.000

2.800

40.500

III Indirektni troškovi

1.       Porez

2.       Penzijsko zdravstveno osiguranje
Ukupno:

 

1.350

1.459

2.803

IV Renta

1.   1.400 kg x l7,50

 

22.500

UKUPNO:

95.101

Proizvodna cena kukuruza je 95.101:10.315= 9,81 din/kg. Budu─çi da smo deo kukuruza - 30 tona prodali po 15,50 din/kg mo┼że se pretpostaviti da ─çemo ostvariti prose─Źnu cenu od 18,00 din/kg. Po ovakvoj prose─Źnoj ceni kukuruza (18,00-9,81=8,19 din/kg) ostvari─çe se dobit i ekstra dobit na ukupno zasejanoj povr┼íini od 912.392 dinara ili 84.480 dinara po ha.

 

Kalkulacija cene suncokreta

Vrsta troškova

Iznos u dinarima

I Repromaterijal

 

1. Seme

5.430

2. Minaralno ─Ĺubrivo me┼íano 3x15  26,00 din/kg

4.550

3. Urea 280 kg x 25,5 din/kg

7.140

4. Fiziled forte

2.592

Ukupno:

19.712

II Mašinski radovi

 

1.Oranje 25 cm

6.400

2.Predsetvena priprema x 2

4.150

4.Setva

2.500

5.Prskanje x 2

4.600

6.Me─Ĺuredno kultiviranje x 2

3.000

7.Kombajniranje

9.500

8.Prevoz

1.500

9.Ugarenje

4.100

Ukupno:

38.300

III Indirektni troškovi

 

3.   Porez

1.350

4.   Penzijsko zdravstveno osiguranje

1.459

Ukupno:

2.803

IV Renta

 

8.   1.400 kg x l7,50

22.500

UKUPNO:

83.315|

Ako to┼íkove proizvodnje stavimo u odnos sa ostvarenim prinosom (83.315:1.827), dobija se proizvo─Ĺa─Źka cena 45,60 din/kg. Upore─Ĺuju─çi ovu cenu sa ostvarenom cenom od 40,00 din/kg dobija se gubitak od 5,60 din/kg ili 10.231,00 din/ha ili ukupno na ostvarenu proizvodnju gubitak iznosi 54.634,00 dinara.

BILANS PRIHODA I RASHODA

I  PRIHODI

1. P┼íenica (prodato i na ─Źekanju)

2. Kukuruz (prodato i na ─Źekanju) 

3. Suncokret  

4. Subvencije (32,52 x 14.000)  

5. Povra─çaj akcize

 

UKUPNO PRIHODI:                     

1.248.342

1.930.218

389.240

455.280

54.699

 

4.077.779

 

II RASHODI

DIREKTNI TROŠKOVI

1. Seme

2. Mineralna ─Ĺubriva

3. Zaštitna sredstva

4. Dizel gorivo

5. Usluge

6. Naknada radnicima

7. Odr┼żavanje mehanizacije

UKUPNO:

272.389

449.550

107.077

287.210

260.150

20.550

107.930

1.504.856

 

INDIREKTNI TROŠKOVI

1. Porez

2. Doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje

3. Renta

4. Kredit za traktor MTZ

UKUPNO:

43.902

47.450

256.800

566.351

914.503

UKUPNO RASHODI:

                                                         2.419.355

 

I   PRIHODI

II  RASHODI

                                                

4.077.779

2.419.355

 

BRUTO DOBIT

                                               

1.658.424

 

Objašnjenje vezano za tabele (u prilogu):

 

1. Ukupan prihod ─Źini prinos po ha x cena x povr┼íina izra┼żena u ha;

2. Ukupni troškovi su svi troškovi vezani za proizvodnju po ha (vidi kalkulaciju cena);

3. Renta iznosi 1.400 kg pšenice x cena x površina u ha;

4. Dobit predstavlja razliku izme─Ĺu ukupnog prihoda i tro┼íkova proizvodnje sa zara─Źunatom rentom. Ako je rezultat pozitivan ostvarena je dobit, a ako je negativan ostvaren je gubitak;

5. Extra dobit predstavlja dobit, ukupno umanjenu za 30% iznosa direktnih troškova, ostatak predstavlja dobit. Ako je ukupna dobit manja od 30% direktnih troškova nema extra dobiti;

6.   U koloni „Ukupno za godinu" tabele od 1 do 5 sabira se dobit za svaku poljoprivrednu kulturu i gubitak i u ukupnom zbiru se vr┼íi prebijanja. Na kraju mo┼że biti ili gubitak ili dobit i ekstra dobit. Tro┼íkovi - izdaci u tabelama 4 i 5 se tako─Ĺe oduzimaju od ukupnog prihoda i na kraju se dobije ili bruto dobit ili gubitak na supstanci.

U 2010. godini je finansijski efekat najbolji za zadnjih pet godina, mada je i 2007. godina bila dosta dobra. Prvi razlog je ┼íto su cene poljoprivrednih proizvoda pove─çane za preko 100%, drugi razlog odli─Źan prinos kukuruza. Na mojoj njivi je bila ogledna setva pionirovog kukuruza i od 15 vrsta -sorti semena samo je jedna dala prinos manji od 10 t/ ha. Ostalih 14 prinos je iznosio od 11 do 14 t/ha. Analiziraju─çi podatke date u tabelama najvi┼íe pada u o─Źi kretanje bruto dobiti -Tabela 9, 2007. godine pove─çala se za vi┼íe od tri puta (336%) u odnosu na 2006. godinu. Pad bruto dobiti u 2008. godini je skoro za pola u odnosu na 2007. godinu, a 2009. godine se smanjio za ┼íest puta u odnosu na 2008. godinu. Pove─çanje bruto dobiti u 2010. godini iznosi vi┼íe od 10 puta u odnosu na prethodnu. Ovi podaci jasno ukazuju u kakvim uslovima se odvijaju procesi poljoprivredene proizvodnje koji se blago re─Źeno mogu okarakterisati kao nestabilni.

Ove 2010. godine se, kako narod ka┼że, potrefilo da bude tako dobar finansijski rezultat. Posle 2007. godine svi su tvrdili, poljoprivredni stru─Źnjaci i analiti─Źari, da nema vi┼íe jeftine hrane. Uprkos ovim tvrdnjama imali smo 2008. a naro─Źito 2009. godinu drasti─Źan pad cena poljoprivrednih proizvoda, ┼íto je imalo odraza da je ova oblast bele┼żila gubitke, ┼íto je ostavilo posledica u bilansima. Ova godina je potvrdila da postoji ekonomska opravdanost ulagati u poljoprivrednu proizvodnju, ali da je neophodna stabilnost uslova te proizvodnje, a ne da se iz skupe setve ulazi u jeftinu ┼żetvu i obrnuto. Tako─Ĺe, 2010. godina je pokazala da puna primena svih agrotehni─Źkih mera - me┼íanih ─Ĺubriva, za┼ítita semena, za┼ítita od korova kod proizvodnje kukuruza daje prinose preko 10 t/ha.

Skladi┼ítari i dalje teraju po svome, tako da u ugovoru o ─Źuvanju i skladi┼ítenju p┼íenice roda 2010. godine pi┼íe da na ime prijema, ─Źuvanja i skladi┼ítenja p┼íenice kod zadu┼żnog skladi┼ítara zadruga ─çe poljoprivredniku obra─Źunati slede─çe tro┼íkove: do januara 2011. - 13,5%, do aprila 2011. - 20,25%, a do juna 2011. -24,25%.

Prilikom donošenja odluke o momentu prodaje pšenice gore pomenuti troškovi imaju veći uticaj nego trenutna cena pšenice.

Postoje najave da ─çe semenske ku─çe pove─çati cenu semenskog kukuruza na 6.000 dinara po paketu, ┼íto bi zna─Źilo pove─çanje za 50%. Ovaj scenario smo ve─ç videli. Cena mineralnih ─Ĺubriva - NP 12 x 52 je iznosila: 2007. godine - 36,50 din//kg, 2008. godine - 84,00 din/kg, a 2009. godine - 40,00 din/kg.

Ovi podaci jasno ukazuju da se cene formiraju i pove─çavaju po inerciji bez nekog ekonomskog razloga.

Ovaj izve┼ítaj se ne mo┼że smatrati izve┼ítajem za tipi─Źno - prose─Źno poljoprivredno gazdinstvo, jer je prose─Źan prinos kukuruza u Srbiji iznosio 6 t/ha, a kod nas preko 10 t/ha.

Za sredstva koja su u bud┼żetu Srbije namenjena za poljoprivredu i koja iznose samo 2,5% u odnosu na ukupni ili 22 milijarde dinara mo┼że se re─çi da su ispod svih merila i kriterijuma.

Monopolisti, tajkuni, zelena┼íi, prera─Ĺiva─Źi i ostali me┼íetari rade i dalje ┼íta ho─çe. Oni uvek dobro prolaze. Vlada bi povodom njih morala da preduzima ne┼íto kako bi se postigla stabilnost u ovoj proizvodnji, a posebno ┼íto je proizvodnja hrane jedna od najve─çih ┼íansi Srbije.

DodatakVeli─Źina
5.doc43.5 KB
4.doc62.5 KB
3.doc52.5 KB
2.doc64 KB
1 TABELA.doc60 KB