- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Procena štete prekasno stiže

 

PREMALO OSIGURANIH ORANICA

Beograd, 12. mart 2020.

Izvor: Novosti

  • U Srbiji je još premalo osiguranih oranica jer poljoprivrednici nemaju poverenja u osiguravajuće kuće. Žale se da komisija izlazi na teren i 45 dana posle nepogode. Nedostaju ljudi

Naši poljoprivrednici svake godine su izloženi volji prirode. Poplave, grad, mraz prave ogromne štete i, nažalost uobičajena su muka domaćina u Srbiji. Većina poljoprivrednika, međutim i dalje radije gleda u nebo, nego što se odlučuje da osigura svoje useve. Iako država vraća od 40 do 75 odsto uloženih para, svega 10 odsto od ukupnih 3,5 miliona hektara obradivih površina je osigurano. Razlog je što poljoprivrednici i dalje ne veruju osiguravajućim kućama, žaleći se da njihovi procenitelji kasno izlaze na teren. Tvrde i da je šteta koju priznaju mnogo manja od realne.

Ratar Nenad Božić, iz Rače, osigurao je 200 hektara kukuruza, pšenice i suncokreta, a država mu je pokrila 60 odsto polise, na samo 20 hektara. Godišnje za osiguranje potroši 1,3 miliona dinara, a refundira mu se 160.000 dinara. Prošle godine, imao je veliku štetu od grada, ali je kuća sa kojom je sklopio ugovor poslala procenitelja posle 45 dana i ponudila mu minimalnu odštetu.

- Presavio sam tabak i tužio ih - kaže Božić. - Platio sam veštaka sa čijom ću procenom na sud. Ne čudi da su procenitelji izašli posle mesec i po dana, jer pokrivaju ogromnu teritoriju, a prednost uvek imaju voćari. Dok stignu do nas ratara, slika na njivi se potpuno promeni. Kukuruz se već "podigao", a šteta više nije ni nalik onoj u prvih sedam dana.

Pritužbe poljoprivrednika da procenitelji stižu kasno dobija i Ministarstvo poljoprivrede, ali i opštinski odbori za poljoprivredu.

- Domaćini su mahom u pravu, procenitelji osiguravajućih kuća izlaze kasno da bi potrošili što manje para - kaže Bojan Gavrilović, rukovodilac grupe za poljoprivredu Čačka i predsednik opštinske Komisije za procenu štete. - Obavezno izlazimo na teren i procenjuje štetu, a podaci nam se često ne slažu sa izveštajima osiguravajućih kuća. Ako dođe do suda, naši izveštaji mogu da budu važan dokaz.

Nenad Prislan, rukovodilac službe sa poljoprivredu u "Viner štediša osiguranju", tvrdi da je praksa u ovoj kompaniji da procenitelji na teren izlaze od pet do sedam dana posle prijavljene štete. I dodaje da ovaj rok može da se "probije" iz objektivnih razloga poput kiše, nemogućnosti prilaska parcelama...

- Većina poljoprivrednika očekuje da se izađe na teren i istog dana - kaže Prislan. - Imamo pet procenitelja na oko 2.000 prijavljenih šteta. Malo poljoprivrednika osigurava useve, pre svega zbog loše obaveštenosti i neinformisanosti o štetama koje mogu da ih zadese. Trebalo bi da i Srbija prihvati model mnogih zemalja da poljoprivrednik nema prava na subvencije u poljoprivredi ukoliko prethodno nije osigurao svoje useve i plodove.

Ministarstvo poljoprivrede od 2006. pomaže poljoprivrednicima da osiguraju useve, plodove, višegodišnje zasade i životinje. Ove godine opredelili su 700 miliona dinara.

- Pokrivamo od 40 do 75 odsto plaćene premije osiguranja - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, kaže da je mali broj gazdinstava osigurao useve, a da bi to trebalo da je obaveza poljoprivrednika ukoliko žele da dobiju subvencije od države.

U ivanjičkom kraju, gotovo svih 1.000 hektara pod malinom je i osigurano. I Čačani, poznati po uzgoju kajsija, sve manje "igraju na sreću". Njima će i grad ove godine pomoći sa dodatnih deset odsto, uz 70 odsto koje daje država.

U osiguravajućim kućama smatraju da je malo useva osigurano zbog loše edukacije, pa da poljoprivrednici odlučuju da odreše kesu tek kada im grad udari u komšiluku. Kako kažu, u slučaju grada, ili druge štete, valja odmah prijaviti, a preporuka je da poljoprivrednici sami fotografišu njive i oštećenja.

NEPRECIZNI UGOVORI

Država pokušava da pokrivanjem velikog dela troška ohrabri poljoprivrednike da se osiguraju - kaže Milan Prostran, agroekonomista. - Više od 80 odsto gazdinstava su mala ili srednja, a vlasnici često nemaju dovoljno znanja da shvate sve što piše u ugovorima osiguravajućih kuća, pa radije neće da ulaze u to. Ugovori sa poljoprivrednicima su neprecizni i ostavljaju osiguravajućim kućama mogućnost da izbegnu veće plaćanje štete. Ne postoji zakonska obaveza kada procenitelji treba da izađu na teren, već se to rešava ugovorom.

POSLEDNjI NA LISTI

Poljoprivredno osiguranje je često vrlo nisko na listi prioriteta manjih poljoprivrednih proizvođača. Najvažniji su seme, đubrivo, gorivo i često krediti za njihovu kupovinu. O osiguranju razmišljaju tek na kraju - govori Lazar Bogdanović, direktor Sektora za osiguranje poljoprivrede DDOR Novi Sad. - Poslednje tri godine su bile izuzetno loše i svi koji se bave osiguranjem poljoprivrede su zabeležili gubitke. Racio šteta u DDOR u 2018. i 2019. je za 40 do 50 odsto veći u odnosu na period 2010-2017. godine.