- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Proizvodnja, izvoz i uvoz duvana

 

SUŠA OSUŠILA DUVAN

Piše: Branislav Gulan

Novi Sad, 14. septembar 2012.

 Kako se očekuje u Srbiji će se ove godine na oko 5.501 hektara proizvesti 8.239 tona duvana, uz prosečan prinos od oko 1,5 tona po hektaru. Rod je znatno manji nego lane, jer je suša „osušila”, odnosno smanjila ukupan rod za oko 25 odsto, zaključeno je na sednici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana Privredne komore Srbije (PKS) i Odbora grupacije za proizvodnju, preradu i promet duvana D.O.O. Industrijsko bilje u Novom Sadu.

Predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana PKS Đorđo Radojičić je naglasio da se zahteva da i proizvođači kada ga izvoze dobiju izvozne subvencije kao što ih imaju i uvoznici duvana. Radojičić je posebno podvukao da je sad prisutna nelojalna konurencija na tržištu duvana, jer njegovi prerađivači u vreme kada je suša smanjila rod, plaćajući više otkupljuju proizvodnju na tržištu gde je nisu ugovarali. Dakle, od Vlade Srbije se traži da se uvede red i da i ova proizvodnja bude izjednačena sa ostalom, jer proizvodimo konkurentan i kvalitetan duvan koji je tražen na svetskom tržištu.

Direktor Duvanske industrije u Čoki Predrag Stojanović je apelovao da se u ovoj godini kada je suša smanjila rod poštuju ugovori i da se  duvan preuzima isključivo od onih proizvođača sa kojima je on ugovoren. Jer, prisutno je nepoštovanje ugovora, pa se sa većim trenutnim plaćanjem kilograma duvana, roba preuzima od proizvođača gde nije ulagan novac.

- Uz sve to prisutan je i šverc duvana, pa se on u vreme nestašica odnosi sa našeg tržišta u druge republike eks Jugoslavije, ponajviše u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Mnoge kompanije na tržištu koriste i svoj monopol, i odnose proizvodnju baš od onih proizvođača gde je, recimo, firma koju ja vodim dve decenije ulagala u proizvodnju duvana i izgradnju sušara. Višegodišnje ovakvo negativno ponašanje uticalo je i na smanjenje površina i proizvodnje duvana u Srbiji. Primera radi, sad već daleke 1986. godine na ovim prostorima Srbije proizvodilo se čak 28.000 tona duvana, da bi se danas te količine smanjile za nekoliko puta - rekao je Stojanović.

Direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu dr Olga Čurović je podvukla da smo sa lošom privatizacijom, uništili domaću proizvodnju duvana, što pokazuje ovogodišnja proizvodnja. Slično je i sa hmeljom. Jer, smo pre privatizacije pivara hmelj gajili na blizu 2.000 hektara, dok danas nema nijednog zasada više u Srbiji, pa ga industrija piva uvozi.

Govoreći o spoljnotrgovinskoj razmeni duvana i duvanskih proizvoda samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Kužnik  je naglasio da ukupna spoljnotrgovinska razmena ovih proizvoda u vremenu od januara do kraja juna ove godine iznosi 71,2 miliona dolara. Od toga se na izvoz odnosi 31,8 miliona dolara, a na uvoz 39,4 miliona dolara. Po njegovim rečima u ovom vremenu zabeležen je deficit u razmeni duvanskih proizvoda sa svetom u iznosu od 7,5 miliona dolara, što je značajno smanjenje, imajući u vidu da je u istom periodu 2011. godine deficit iznosio 17,2 miliona dolara. Posmatrajući po zemljama partnerima, najveće količine duvana (ižiljenog i neižiljenog 4.472 tone) izvezene su u zemlje EU i to Belgiju, Bugarsku i Holandiju u ukupnoj vrednosti od oko 20,3 miliona dolara. Kada je reč o cigaretama u količini od 895 tona, one su se izvozile u zemlje bivše SFRJ u ukupnoj vrednosti od 10 miliona dolara. Ostali duvanski proizvodi su izvezeni u ukupnoj vrednosti od 1,5 miliona dolara. U strukturi ukupnog uvoza duvanskih proizvoda, najveće učešće ima uvoz duvana od 44 odsto ( u ovom periodu uvezeno je 3.343 tone duvana u ukupnoj vrednosti od 17,4 miliona dolara), zatim uvoz cigareta sa 43,5 odsto (uvezeno je 1.442 tone cigareta, što je plaćeno 17,1 miliona dolara). Pored toga uvezeno je i ostalih duvanskih proizvoda sa 12,5 odsto, a to je 628 tona cigara, cigarilosa, duvana za pušenje, folia i ekstrakta u ukupnoj vrednosti od 4,9 miliona dolara, naveo je Kužnik.  Najznačajnija zemlja partner u uvozu duvana je Brazil koji sa 563 tone raznih vrsta duvana čini 17 odsto ukupno uvezenih količina duvana u Srbiju. Tu su još SAD, Kina, Malavi i Nemačka.

Proizvodnja i primarna prerada duvana je trenutno najprofitabilnija proizvodnja u srpskom agraru, tako da je potrebno uključiti ovu oblast u donošenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od najmanje 10 godina. Kako je konstatovano, ovoj grani je neophodno obezbediti dugoročni sistem subvencionisanja proiozvodnje kako bi se dostigao nivo od oko 20.000 tona godišnje proizvodnje. Time bi se zadovoljile domaće potrebe, a značajnije količine bi mogle i da se izvoze. Prvenstveni interes proizvođača duvana je da se povećanjem domaće proizvodnje utiče na smanjenje uvoza duvana kojim se odlivaju značajna devizna sredstva koja za sedam meseci ove godine iznose oko 60 miliona dolara. Uz to, zahteva se od nadležnih državnih organa dosledna primena i realizacija Akcionog plana za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda.