- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Računica Vojislava Mirkova, poljoprivrednik iz Zrenjanina

 

SKUPA SETVA, A JEFTINA ŽETVA

Zrenjanin, 6. jul 2011.

Poljoprivrednik Vojislav Mirkov iz Zrenjanina više od jedne decenije vodi evidenciju o proizvodnji pšenice na površinama 10 do 20 hektara, ali celu kalkulaciju zasniva na površini od jednog hektara. Njegov desetogodišnji prosečan prinos 4.492 kilograma, a prosečna proizvodna cena je bila 17,95 dinara po kilogramu.

Sa prošlogodišnjim prinosom manjim za 814 kilograma po hektaru ostvario je gubitak na imanju.

Vojislav Mirkov

- Ove godine je najviše poskupeo repromaterijal, sa 26.935 na 37.950 dinara ili za 41%, mašinski radovi su poskupeli za 3,3% zbog porasta cene nafte sa 105 na 120 din/l ili za 15%.

Pet godina detaljno analitički pratim proizvodnju i samo jedne godine sam ostvario dobit, tri godine gubitak, a jednu godinu čak gubitak na supstanci (veći troškovi ulaganja od ostvarenog prihoda). Proizvodnja pšenice sa punim ulaganjem nije rentabilna. Repromaterijal po hektaru me košta 37.950, a svi mašinski radovi skoro 40.000 dinara. Uz neke sitne troškove bez rente, ulaganje po hektaru je 80.730 dinara – kaže Mirkov i dodaje. - Država, odnosno Vlada ima strateški loš pristup prema ovoj proizvodnji. Kada je potrebno sačuvati socijalni mir, donosi Uredbu o zabrani izvoza pšenice i određuje maksimalnu cenu hleba. U slučaju da je cena pšenice niska, određuje otkupnu cenu za Robne rezerve na takvom nivou da proizvođač ne može da pokrije troškove - izdatke proizvodnje. Takvu situaciju smo imali 2008. godine kada su troškovi iznosili 13,70 din/kg i to bez troškova rada mehanizacije i troškova rente. Otkupna cena te godine je iznosila 13 din/kg. Sličnu situaciju smo imali i prošle, 2010. godine. Otkupna cena je iznosila 14 din/kg, a troškovi su bili 14,95 din/kg. Ciklično se ponavlja, iz skupe setve ulazi se u jeftinu žetvu. U slučajevima kada je otkupna cena niska i ratari ne pokrivaju troškove proizvodnje, iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da cenu pšenice treba da reguliše odnos ponude i tražnje na tržištu. Ali, oni zaboravljaju da se ovaj odnos može regulisati na slobodnom tržištu, a kod nas to nije slučaj. Lošom privatizacijom napravljen je monopol u prerađivačkoj industriji, a postoje i jaki trgovački lobiji. Nemamo ni jasan koncept funkcionisanja Državnih robnih rezervi, niti se zna njihovo poslovanje. Ovo je započela „legalistička vlada“ Vojislava Koštunice, a završila Tadićeva „za evropsku Srbiju“ – zaključio je Vojislav Mirkov, inače diplomirani ekonomista u penziji.

Mirkov tvrdi da je uz rentu trošak proizvodnje pšenice ovogodišnjeg roda 115.730 dinara po hektaru i da svi oni koji su uložili maksimum nisu spokojni, jer cena u opticaju od 17-18 dinara po kilogramu i za prinos od 5.000 kilograma po hektaru je gubitak na supstanci.

(AgroServis)