- TRŽIŠTE - /20.02.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.50 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.22 din/kg , pšenica 22.41 din/kg , soja 35.72 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.71 din/kg , pšenica 17.92 din/kg , soja 33.80 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.81 din/kg , pšenica 23.04 din/kg , soja - ;

Razgovor sa ministarkom poljoprivrede Slovenije Aleksandrom Pivec

 

DOBAR PLAN ISKLjUČUJE RANIJE POČINjENE GREŠKE

Slaviša Dabižljević

U osmišljavanju prioritetnih ciljeva u sačinjavanju zajedničke poljoprivredne politike EU od 2021. do 2027. nastojite da izbegnete greške koje su načinile zemlje korisnice EU fondova - poručuje Aleksandra Pivec, ministarka poljoprivrede Slovenije

Već više od jedne decenije postoji prisna saradnja poljoprivrednika Slovenije i Srbije. O toku priprema važnog planskog dokumenta, koji bi trebalo da zajednički usaglase sve zemlje članice EU, i o iskustvima i neposrednim merama koje preduzimaju u Sloveniji govorila je Aleksandra Pivec, ministarka poljoprivrede Slovenije.

Nalazimo se u bitnom periodu, u kojem ćemo planirati zajedničku poljoprivrednu politiku za 2021-2027. Šta su novosti ovog razdoblja?

- Najbitnija je novost, od kad postoji zajednička poljoprivredna politika, što ćemo prvi put biti u mogućnosti (svaka zemlja članica EU) da sačinimo svoj strateški plan i na taj način uvažimo uslove koji su specifični ponaosob u svakoj zemlji. Nažalost, kako sad izgleda, biće nešto manje novaca, što će biti na volji po pitanju zajedničke politike, ali je jedna bitna razlika od perioda u kojem smo još, a koji je pri kraju, što će sve mere biti usmerene prema posebnim ciljevima. Znači, neće više biti toliko kontrole da se pravilno upotrebljava odobreni novac, nego više da bi se postigli krajnji ciljevi. Šta su bitni ciljevi zajedničke politike? Mnogo više će biti ulaganja u digitalizaciju, u tehnološke inovacije na poljoprivrednim gazdinstvima, ulaganja u zaštitu od vremenskih neprilika (pomoću raznih tehnologija za navodnjavanje, protivgradne zaštitne mreže....), a jedan od bitnih uslova će biti naš strateški pravac - podmlađivanje poljoprivrednog sektora koji ćemo svim mogućim merama podržavati, kako bismo spustili tu prosečnu starost koja je kod slovenačkih seljaka 57 godina. Niz mera ćemo usmeriti u tom pravcu kako bi mladima dali mogućnost da ostanu i preuzmu imanja od svojih roditelja. Podržavajući mlade poljoprivrednike želimo da ostanu na poljoprivrednim imanjima.Do sada više od1.000 mladih pomažemo tim merama po jednokratnom pozivu i imamo jako dobre rezultate tako da ćemo ih nadopunjivati i drugim podticajima. Jer, samo time što mladima dajemo novce, kako bi preuzimaliimanja i da bi na njima mogli živeti, naravno, nije dovoljna. Moramo da im omogućimo da ulažu i investiraju u osnovna sredstva ili u neke prerađivačke tehnologije, u ono što im je bitno kako bi sa što više uspeha obavljali svoj posao. A kako su mlađe generacije sve više obrazovane i okrenute prema nekim inovativnim postupcima, savremenim tehnologijama, digitalizaciji, mi immoramo dati mogućnost da ulažu i u to, kako bi olakšali svoj posao i kako bi njihov on bio što produktivniji i što konkurentniji na tržištima. U tome nam jako pomaže dobro organizovan Savez mladih poljoprivrednika. Jako sam ponosna na njih, jer oni svojim udruženim radom ulaze i u naše strateška planiranja. Uvek kad radimo neki plan razvoja pitamo ih šta njima treba, kako im možemo pomoći kako bi svoj posao obavljali što lakše. Za period koji dolazi mi smo već počeli razgovor sa njima i spremni smo da  uvažimo njihove potrebe kako bi im još više i svrsishodno pomogli u narednom periodu.

Koji su načini jačanja i oblikovanja prenosa znanja za napredovanje poljoprivrede i ruralne sredine?

-Ušli smo u period kada nastojimo da dobro analiziramo to područje. Mislim da, ne samo u Sloveniji, nego i u većini zemalja EU i okolini, postoji velika količina stečenih znanja. Imamo odlične institute, dobre fakultete, a s druge strane imamo poljoprivredna gazdinstva u koje to treba doneti. Nedostaje nam, znači, nešto između, neke dobro organizovane institucije koje će znati da prenesu ta raspoloživa znanja na aplikativni nivo, kako bi se ona sve više upotrebljavala na gazdinstvima. Šta je kod toga jako značajno? Na taj način ćemo poljoprivrednicima dati mogućnost da shvate da te tehnologije nisu vanzemaljske, nego da su to tehnologije koje bi njima olakšale posao i koje će im dati mogućnost da budu produktivniji. Znači, treba da to shvate pozitivno, a ne nešto što bi fakulteti hteli da im nature ida ubace u njihove proizvodne procese. Mislim da će tome prethoditi potreba za dodatnim osposobljavanjem i obrazovanjem krozorganizaciju savetovanja i neprestanog podsticanja poljoprivrednika kako bi prihvatili nova znanja i potom ih praktično koristili. Te tehnologije će njima mnogo olakšati rad, pa čak i nama u institucijama koji radimo sa njima tako što ćemo umnogome umanjiti proces administrativnih i birokratskih poslova, koje sada na terenu obaljamo ručno. Primena informacionih tehnologija će nam dati mogućnost da prikupljanje najrazličitijih podataka obavljamo mnogo brže, da radimo preko satelita pratimo i kontrolišemo stanje useva i blagovremeno poljoprivrednicima dajemo nužne savete.. Ne samo da će nove tehnologije povećati produktivnost poljoprivrednih gazdinstava, nego su i važan faktor zaštite životne sredine, a to je, takođe, u zajedničkoj agrarnoj politici EU od 2021. jedna veoma bitna stavka.U zaštiti zemlje, vode i vazduhaEU posvećuje sve veću pažnju i predviđa da će čak 30 odsto od zajedničkih sredstava koje će dodeljivati zemlje članice morati usmeriti za zaštitu okoline.

Da li to znači da će se slovenački poljoprivrednici sve više orijentisati ka integralnoj i organskoj proizvodnji?

-To je naša želja i cilj. Nama je jasno da ti postupci ne mogu biti brzi i da se mora ići postepeno. Mi ćemo pripremiti, pre ulaska u buduću finansijsku perspektivu, akcioni plan, a pokušaćemo sebi zadati jako ambiciozne ciljeve. Onda ćemo merama, kojim ćemo ulagati sredstva iz evropskih fondova, pokušati što više da te planove oživotvorimo. Slovenija ima dobro očuvanu prirodu, imamo oko 70 odsto tla koje su površine sa nekim ograničenjima. To su uglavnom područja u planinskim predelima, zatim zaštićena područja i to su sve reoni koji nude mogućnosti gde bi se mogao razvijati organski pristup poljoprivrednim tehnologijama.

Šta konkretno dajete omladini, koji je to iznos novca i koliko je do sada mladih proizvođača koristilo ta sredstva?

- U minulih dve godine, koliko traje jedan poziv, merama je obuhvaćeno 1.000 mladih. Većina koji se prijave i dobiju pomoć. Dodeljena pomoć jeu proseku 40.000 evra, ali kako sam već rekla, dodeljeni iznos nije dovoljan da bi oni moraju investirati i unapredili produktivnost da bi mogli solidno živeti od poljoprivrede. Zato dodatno, drugim vidovima, podstičemo i omogućavamo nabavku nekih osnovnih sredstva ili obrađivačke tehnologije, i dodajemo „bonus tačke“.Znači, oni su dodatno vrednovani i stiču prednost kod drugih mera. Tu je teško reći broj, jer se kandiduju po različitim osnovama (za nabavku mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje...) -otprilike na jedan poziv se prijavi oko 400 mladih, od 18 do 40 godina starosti, koji su obavezno zaposleni na svom gazdinstvu.

Kako su organizovane inspekcijske službe koje dodiruju poljoprivrednu proizvodnju i promet hrane?

- Organe u sastavu Ministarstva čine inspekcijske službe za poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i za lovstvo. Druga nam je organizacija Uprava za bezbednost hrane, fitofarmaceutska sredstva i veterinu. Znači imamo dve različite službe. Prva se bavi kontrolom, inspekcijom na samom imanju, a druga, u sklopu uprave za bezbednost hrane rade kontrolu po tom pitanju i dobrobit životinja.

Kakva su iskustva sa postojanjem OMBUDSMAN-a za hranu?

- Iako je uvođenje ombudsmana novina i još stičemo neophodna praktična znanja, mislim da se postojanje ovog institutapokazalo kao veoma pozitivan potez. Na mnogobrajna pitanja koja iskrsavaju na terenuu lancu proizvođač-prerađivač-potrošač, a koja čak i pre nego li dođu uvek do nas, do institucija koje moraju to regulisati, on ukazuje blagovremeno, a mi, sa druge strane, moramo reagovati i čak ponekad menjati neke zakonodavne akte, kojima otklanjamo neke slabo regulisane odnose u tom lancu.

Vaše viđenje agrara u Sloveniji i vaše poruke za srpske farmere na putu ka EU?

-Mislim da se dosta dobro pripremate, ali preporučujem da se pripremate i strateški što ranije, znači da pratite zemlje-članice koje već uveliko koriste  fondove EU. Treba da pratite ne samo dobre prakse, nego i loše, gde smo mi pogrešili, gde možda nismo bili dovoljno efikasni, a moj savet je da se pokuša uraditi jako ciljano orijentisani planove. Mi smo možda u početku krenuli malo više sa socijalnom politikom, kojim smo želeli da budu zadovoljni svi koji ulaze u korisnike fondova, ali na duži rok to se nije pokazalo kao pozitivno. Zato treba napraviti najprioritetnije cilje i stalno imati fokus na njih, pre svega na one kojima se diže produktivnost. Nama je sada jako bitno da se uvećaju prihodi seljacima, kako bi mogli solidno živeti i da se ulaže u prave investicije, gde smo mi dosta grešili odobravajući da svaki seljak uzima mašineriju po sopstvenom izboru (kupovali su neprikladne mašine, velike traktore, svako nekesvoje priključke..) što se kasnije pokazalo da nema baš nekog naročitog efekta. Zato mi sada prelazimo na kolektivne investicije kako bismo bili što produktivniji i konkurentniji na tom području.