- TRŽIŠTE - /20.02.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.80 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 46.00 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.79 din/kg , pšenica 15.82 din/kg , soja 36.15 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 15.17 din/kg , soja 33.68 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.02 din/kg , pšenica 18.97 din/kg , soja - ;

Reagovanja

 

UDRUŽENJE „PANČEVAČKI RATARI” O AGRARNOJ POLITICI

Pančevo, 12. februar 2018.

Udruženje „Pančevački ratari” uputilo nam je saopštenje za javnost koje smo mi navodno krajem januara „preskočili” i nismo objavili. To nismo uradili nikada i nikome, jer nam je „preskakanje” nepoznata disciplina u novinarstvu.

Evo pomenutog saopštenja.

„Nakon trajno narušenih pravilnih ekonomskih pariteta cena na štetu proizvođača – ratara u poslednjih 27 godina, dejstvom kataklizmičnih dispariteta cena – osnovna materijalna supstanca kapitala većine proizvođača – ratara je trajno, nepovratno  utrošena i ugrožena, da je postala disfunkcionalna u smislu daljeg opstanka u proizvodnji koja je poprimila trajni karakter nerentabilnosti, što je naročito izraženo u poslednjih pet godina depresivnih cena osnovnih ratarskih kultura. To se naročito vidi, a kod proizvođača oseća, posle trogodišnjih – drastično umanjenih subvencija po hektaru sa 14.000 dinara na svega bednih 4.000 dinara (33 evra), u uslovima potpuno otvorenih granica prema EU, čiji farmeri primaju od svojih država desetostruko veće iznose subvencija u vidu direktnih davanja po hektaru, da bi svoje proizvođače održali i zaštitili od nelojalne konkurencije američkih farmera i velikih agrarnih zemalja poput Argentine, Brazila, Indije, Kine, Ukrajine i drugih. Zbog katastrofalne agrarne politike naše države u poslednjih 27 godina, ratari su nakon ekstremne suše dovedeni u situaciju da se sami preispituju šta i kako dalje i da li uopšte ima smisla dalje zasnivati i obnavljati proizvodnju, koja im u datim uslovima gotovo sigurno donosi novi gubitak i još jednu potvrdu opšte nerentabilnosti ratarske proizvodnje. U zapadnoevropskim zemljama, naročito Nemačkoj, se planski odmara poljoprivredno zemljište svake četvrte – pete godine i istovremeno primaju subvencije države u visini do 280 evra po hektaru. Zbog fanatične odanosti naših poljoprivrednika ovoj surovoj delatnosti u našim uslovima ne može se očekivati organizovani bojkot setve, ali se sigurno može očekivati tihi bojkot u vidu redukovane obrade zemljišta, sa restriktivnom primenom agrotehnike na samom minimumu ili ispod minimuma, zbog finansijskog sloma i zbog prosečnogodišnjeg proizvođačkog kraha, u uslovima kada država nijednom svojom merom ne želi da ozbiljnije pomogne ratarima” – kaže se u saopštenju, koje je potpisao predsednik UO Udruženja Jovan Negovan.