- TRŽIŠTE - /11.04.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.40 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 45.00 din/kg ; /11.04.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.57 din/kg , pšenica 17.12 din/kg , soja 36.82 din/kg ; /11.04.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.29 din/kg , pšenica 16.76 din/kg , soja 34.33 din/kg ; /11.04.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.77 din/kg , pšenica 19.68 din/kg , soja - ;

ŠEĆERANA U ŽABLJU NEĆE RADITI OVE SEZONE; PRERADA REPE U CRVENKI

 

Žabalj, 12. april 2018.

Izvor: Dnevnik

  • Fabrika šećera u Žablju ove jeseni neće prerađivati šećernu repu već će rod s ugovorenih 12.000 do 15.000 hektara prerađivati šećerana u Crvenki,  potvrdio je za “Dnevnik” portparol grčke kompanije Helenik šugar Hristos Aleksopulos.

Odluka je sada konačna, a razlog zašto neće raditi žabaljska šećerana je liberalizacija tržišta šećera, kazao je Aleksopulos.  Šećer je značajno pojeftinio, pa na Londonskoj berzi trenutno tona košta 347 dolara, što je znatno niža cena nego ranije, pa naša kompanija, koja je vlasnik dve srpske šećerane - u Žablju i u Crvenki, nema interes da prerađuje repu u obe fabrike sve dok se situacija na tržištu ne popravi.  

On kaže da je “Helenik šugar” dao garancije proizvođačima da će okupljivati repu po 32 evrocenta.

Pratićemo kretanja na Londonskoj berzi i u zavisnosti od toga plaćati repu i više, ako na berzi šećer poskupi, ali ispod 32 evrocenta nijedan naš kooperant neće dobiti za slatki koren, objasnio je Aleksopulos.

Lane je “Helenik šugar” plaćao u otkupu 40 evrocenti, ali je i šećer bio skuplji - oko 90 dinara za kilogram, dok se sada može kupiti od 60 pa do najviše 70 dinara.

Da podsetimo, “Helenik šugar” je lane imao ugovorenih 23.000 hektara pod repom, što je bio svojevrstan rekord. U odnosu na 2016. godinu to je bilo za čak 5.000 hektara više. 

Po rečima Aleksopulosa, posle ukidanja kvota, a odluka je na snazi od oktobra 2017. godine, kada je tržište prepušteno ponudi i tražnji, industrija šećera mogla bi biti uzdrmana, jer će neke zemlje, među njima i članice Evropske unije, posebnom taksom obuhvatiti osvežavajuće slatke napitke, da bi se sprečila gojaznost kod dece i neke druge bolesti.

Za sada su takse uveli Francuska, Norveška, Velika Britanija i Meksiko. Proizvođači napitaka će šećer koristiti minimalno, ili uopšte neće zaslađivati sokove i to će dovesti do smanjenja potražnje za šećerom, pa će prerađivači šećerne repe biti na šteti, naveo je Aleksopulos.