- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Šta će doneti nove mere Vlade o agraru?

PREDNOST MALIM GAZDINSTVIMA

Kada se govori o razvoju poljoprivrede Srbije u narednom periodu, treba istaći da se ona mora usmeriti na modernizaciju i promenu proizvodne strukture u pravcu veće tržišne orijentacije i poboljšanje ukupne efikasnosti agrara. Cilj agrarne politike su mala gazdinstva gde se ostvaruje velika proizvodnja.

Piše: Branislav Gulan

Dosadašnja praksa korišćenja neposrednih podsticaja za regresiranje inputa u poljoprivrednoj proizvodnji sa 14.000 dinara po hektaru nije dala u potpunosti dobre rezultate, ocena je stručnjaka u Privrednoj komori Srbije. Država je potrošila 120 miliona evra i tako veliko ulaganje nije dalo očekivane rezultate – povećanje proizvodnje po hektaru. Taj novac predstavlja 40 odsto budžetskih sredstava namenjenih subvencioniranju poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je neophodno izvršiti prersapodelu agrarnog budžeta. Očigledno je da je neophodno menjati strukturu proizvodnje koja je sada nezadovoljavajuca. Naime učešće stočarstva je svega 31,6 odsto u bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivrede, što  je veoma malo te treba raditi na povećanju ovog procenta odnosno stočarske proizvodnje. Ideja da se subvencionišu kamate u ovom smislu je dobra jer se na taj način pokreće neophodan kapital banaka koje će biti motivisane da se intenzivnije uključe u finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Odluka da se 2,7 milijardi dinara iskoristi za subvencionisanje kamata i dela osiguranja kredita je dobra i može da bude od koristi poljoprivrednim proizvođačima, smatraju u Privrednoj komori Srbije.

Zaokret ka malim gazdinstivima

Cilj agrarne politike u narednom periodu treba da budu mala gazdinstva kojima treba omogućiti povećanje proizvodnje, optimizaciju troškova što će doprineti boljoj efikasnosti i samim tim boljoj zaradi poljoprivrednika. Potrebno je podržati gazdinstva koja su u mogućnosti da svoju proizvodnju povećaju do nivoa 10 krava i 10 hekatara obradivog zemljišta odnosno 40 koza ili ovaca ili 100 prasica odnosno 20 do 30 junadi koji će takođe imati na raspolaganju 10 hektara zemlje za proizvodnju ratarskih useva. Realno je očekivati da ovakva gazdinstva ostvare mesečnu zaradu oko 1.000 evra, što će doprineti stvaranju njihovog povoljnog kreditnog rejtinga i omogućiti im u budućnosti lakše poslovanje. Da bi se došlo do ovog cilja, potrebno je ograničiti subvenicionisanje poljoprivrednika samo na one koji obrađuju do 10 hektara zemljišta i to je logično ukoliko imamo u vidu navedene činjenice.

 

Treba imati u vidu da je prošle godine meru od 14.000 dinara koristilio 74.000 poljoprivrednika, od toga njih više od 55.000 spadaju u kategoriju manjih od 10 hektara. To je veoma mali broj ako znamo da u zemlji imamo 778.000 poljoprivrednih gazdinstava. Treba istaći i to da je ova mera agrarne politike predstavljala sistem razvojenih plaćanja, što praktično nije obavezivalo proizvođače za konkretnu proizvodnju. To je i doprinelo neefikasnom trošenju budžetskih sredstava, kojih je realno sve manje. Ostali bi trebalo da budu podsticani da koriste kredite koji su sada značajno povoljniji jer se radi o fiksnoj kamati od osam odsto i dinarskom kreditu koji se može iskoristiti za povećanje proizvodnje, efikasnosti i produktivnosti velikih gazdinstava koja su već sposobna da otplaćuju ovakve povoljne kredite, ukazuje saradnik u Centru za Naučno istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

„Odluke o subveniconisanim kreditima sticajem okolnosti donete su sredinom maja. Mere su stigle kada se setva već privodila kraju. Finansiranje kredita je dobra mera jer će biti omogućeno da se refinansiraju prošlogodišnji krediti tako će ova mera imati retroaktivno dejstvo. Suštinski je važno da se odlukom o subvensionisanju kredita generiše veliki novčani potencijal. Što se tiče mere koja se odnosi na stočarstvo, subvencija pet dinara za litar mleka i 25.000 dinara za postojeća grla ostaje na snazi. Jer, cilj nove agarne politike u Srbiji mora da bude jačanje stočarstva. To znači da u stajama bude najmanje 600.000 krava mlekulja. I setvu pšencie treba stabilizovati na 600.000 do 650.000 hektara, podsticati korišćenje mineralnih đubriva, pa da dobijamo veći prinos uz bolje korišćenje genetskih mogućnosti. Na taj način će se obebezbediti dovoljno pšenice za domaće tržište i stalno prisustvo na svetskom tržištu sa najmanje 500.000 tona hlebnog zrna“, ističe Stanković.

Uslovi i ciklusi proizvodnje

Poljoprivredu Srbije, koja raspolaže sa 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina od čega je više od 4,1 miliona hektara obradivih oranica, karakteriše ekstenzivna proizvodnja uz velike oscilacije. Primera radi, ekstreman rast od 19 odsto bio je u 2004. godini, zatim skroman rast od 0,7 odsto u 2009. godini, ali je bilo i godina kada smo imalio značajan pad proizvodnje. Ukupna bruto vrednost poljoprivedne proizvodnje u 2010. godini bila je oko 5,5 milijardi dolara, što je za 0,25 odsto manje od realizovane u 2009. godini. U strukturi bruto ostvarene vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji za 2010. godinu učešće biljne proizvodnje je 68,4 odsto. Treba reći da je izuzetno malo učešće stočarske proizvodnje od 31,6 odsto, dok je broj uslovnih grla smanjen na 0,30 po jednom hektaru. Sve to ukazuje na ekstenzivnost dosadašnje agrarne proizvodnje u Srbiji. Optimalno, za uslove koje imamo, stočarstvo u poljoprivredi Srbije trebalo bi da učestvuje najmanje sa 60 odsto i sa jednim uslovnim grlom po hektaru oraničnih površina, podvlači Stanković.

„Kada se govori o razvoju poljoprivrede Srbije u narednom periodu, treba istaći da se ona mora usmeriti na modernizaciju i promenu proizvodne strukture u pravcu veće tržišne orijentacije i poboljšanje ukupne efikasnosti agrara. Proizvodno i tehnološko prestrukturiranje i rast produktivnosti u poljoprivredi, kao i veća konkurentnost na domaćem i svetskom tržištu treba da se baziraju na ekološkim, energetskim i ekonomskim kriterijumima. Uz sve to, Srbiju treba pretvoriti u područje tradicionlano-konvencionalne poljoprivredne proizvodnje“, kaže Stanković.

Kada se sve to ostvari, Srbija će imati uredno snabdevanje domaćeg tržišta, stalan izvoz proizvoda viših faza prerade na strano tržište uz rast izvoza (koji sa prošlogodišnjih 2,24 milijarde dolara može da se udvostruči već za nekoliko godina) i bolju konkurentnsot. Sve to se ne može ostvariti odjednom, zbog proizvodnih ciklusa. Ali, bitno je da budu pune staje goveda i obori svinja, a seljaci će moći da žive od profita ostvarenog na njivama gde će umesto gubitaka da proizvode profit. Sve to će se ostvariti sa novom agarnom politikom i kroz povratak poverenja kod proizvođača.