- TRŽIŠTE - /17.09.2014./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 17.40 din/kg , soja 58.50 din/kg ; /17.09.2014./ Berza u Budimpešti: kukuruz 13.80 din/kg , pšenica 18.83 din/kg ; soja - ; /17.09.2014./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 16.72 din/kg , soja 33.05 din/kg ; /17.09.2014./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.43 din/kg , pšenica 18.94 din/kg , soja 35.47 din/kg ; /17.09.2014./ Berza u Parizu: kukuruz 16.51 din/kg , pšenica 19.25 din/kg , soja - ;

TOVNE RASE GOVEDA

Hereford - reprodukcioni centar u Ečkoj

Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu „krava-tele“. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove na farmama.
U tom smislu, prednost im je nad drugim rasama što su skromnije u ishrani i prikladnije za upotrebu lošije zelene mase. Osim toga, ne zahtevaju veća finansijska ulaganja u građevinske objekte i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj. Ovom prilikom govorimo o četiri rase.

ANGUS

Angus je tipična tovna rasa, pri čemu izvorni oblik vuče poreklo od crnih bezrožnih goveda sa brdovitih područja severoistoka Škotske koja se odlikuju škrtom zemljom i hladnom klimom kroz veći deo godine. Međutim, neki smatraju da vuku poreklo od crnog rogatog autohtonog goveda iz Škotske, koje se nekad upotrebljavalo za rad. Najveći napredak u uzgoju dogodio se u drugoj polovini 19. veka, kada započinje uzgajivački program uz pomoć umatičenih životinja. Uzgajivački program, koji je započeo u području Angus, nastavlja se u području Aberdin, što je doprinelo povećanju umatičenih životinja, širenju uzgoja i stvaranju veće populacije uz primenu savremenih tehnika odabiranja sve do današnjih dana.
To je dosta niska rasa, čija visina grebena kod krava prosečno iznosi 115-20 cm, a kod bikova 120-135 cm. Odlikuje se vrlo razvijenim proporcijama prednjeg i zadnjeg dela tela. Glava je mala, široka u čelu i bez rogova. Vrat je kratak, širok i mesnat, a trup dug i zaobljen. Noge su kratke, a mišići u predelu butova dosežu do skočnih zglobova. Koža i papci su pigmentisani, a telo izvornog angusa je crne boje. Međutim, danas postoje drugi sojevi u pogledu boje, pri čemu preovladava crveni angus.
Masa tela odraslih krava kreće se 550-650 kg, a bikova u priplodnoj kondiciji 750-850 kg. Utovljeni bikovi mogu težiti više od 1.500 kg. Težina teladi nakon poroda iznosi 30-35 kg. Mlečnost je tolika da se može othraniti tele.
Osobina ove rase goveda je rano stasavanje i odličan kvalitet mesa uz mali udeo potkožnog masnog tkiva. Osim toga, odlikuje se dobrom otpornošću, zbog čega je pogodna za intenzivan tov u hladnim i toplim područjima. Bikovi se upotrebljavaju u komercijalnoj proizvodnji za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi koja se odlikuju dobrom tovnom sposobnošću i kvalitetom mesa. Tako su, na primer, junice melezi angusa sa frizijskim govedom vrlo popularne u stadima sisajuće teladi u sistemu „krava-tele“ i čine dobru osnovu za buduću kravu dojilju. Ako se one opet ukrste sa angus bikom, dobijene junice su idealne krave dojilje, a muško potomstvo se tovi i iskorišćava za proizvodnju mesa.

ŠAROLE

Šarole je dobio ime po francuskoj provinciji Charolais, a smatra se da je nastao od goveda koja su došla u Francusku iz Italije zajedno sa rimskim legijama. Pred kraj 18. veka, u težnji da se tadašnjim životinjama poboljšaju određena svojstva, ukrštaju se tadašnje primitivne šarole krave sa Shorthorn (šortorn) bikovima uvezenim iz Engleske. Primenom selekcije u cilju bržeg prirasta i ranije zrelosti i gajenjem u bliskom krvnom srodstvu stvoren je novi tip šarole goveda, koji se odlikuje odličnom tovnom sposobnošću. Na taj način su nastale ekskluzivne životinje za proizvodnju mesa, pa se njihova populacija povećava, naročito nakon Drugog svetskog rata, kada počinje da se širi po čitavom svetu i utiče na stvaranje novih rasa (čebrej govedo u SAD-u, canchim govedo u Brazilu). Danas se smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu.
To su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženim širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, relativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna s mnogo mišića. Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kg, a bikova 1.250 kg. Krave se drže u rasplodu prosečno 7 godina i za to vreme daju 4-5 teladi. Krave luče prosečno u toku jedne laktacije 2.500 litara mleka. Mleko služi za ishranu teladi do 4 meseca starosti, a zatim se koristi za konzumiranje. Šarole junad postiže odlične rezultate u tovu zelenom masom i koncentratom do starosti 15-18 meseci i postiže završnu težinu 550-600 kg bez izrazito masnog trupa. Međutim, pri uzgoju u čistoj krvi može biti teškoća pri teljenju jer se karlica nedovoljno otvara u odnosu na masu ploda (krupna telad), pa je pre tridesetak godina gotovo svako drugo teljenje zahtevalo pomoć čoveka. Ipak, uticajem selekcije na smanjenje mase teleta smanjen je broj teških teljenja, iako je još uvek taj broj iznad proseka u poređenju sa drugim rasama goveda. Danas u svetu zbog navedenih osobina služi za ukrštanje sa drugim mesnim rasama ma¬njeg okvira, ali i sa mlečnim rasama za poboljašnje prirasta.

LIMOUSIN (LIMUSIN)

Limuziner rasa je dobila ime po provinciji Limousin, koja se nalazi u zapadno-centralnom delu Francuske. To područje je poznato po lošem zemljištu i oštroj klimi zbog čega ova rasa predstavlja čvrsto govedo pogodno za rad. Selekcija ove rase na poboljšanje tovnih sposobnosti započinje sredinom 18. veka kada se istovremeno radi melioracija zemljišta i povećava produkcija travne mase. Od tadašnjeg goveda za rad stvorena je rano stasajuća, tovna rasa čvrste konstitucije, koja je po proizvodnim osobinama vrlo slična šarole rasi. Osim toga, zadržala je otpornost svog izvornog oblika, pa se može uzgajati na otvorenom preko cele godine.
Pšeničnocrvene ili tamnožutosmeđe je boje, a oko očiju ima svetle obrube, pa izgleda kao da ima naočare. Glava je kratka sa širokim čelom i srednje dugim rogovima. Vrat je jak i kratak, a lopatice se dobro spajaju s grudnim košem. Trup je dubok i širok, leđa dugačka, grudi duboke, rebra zaobljena, sapi široke i dobro obrasle mišićima, a noge kratke i čvrste. Prosečna visina grebe¬na krava je 135-145 cm, a bikova 145-155 cm. Masa tela krava u priplodnoj kondiciji iznosi 650-850 kg, a bikova 1.000-1.300 kg. Krave proizvedu prosečno 2.000 kg mleka koje se većinom iskorišćava za ishranu teladi. Ostale osobine vrlo su slične šarole rasi.

HEREFORD (HERFORD)

Hereford rasa je nastala u istoimenoj pokrajini u zapadno-centralnom delu Engleske, a potiče od autohtonog krupnog goveda crvene boje i dugih rogova. Obeležja savremenog hereforda izgradila je skupina uzgajivača tokom 18. veka primenom metoda odabiranja i uzgoja u srodstvu, pri čemu je dobijeno govedo koje rano stasava, nešto kraćih nogu i bolje tovne sposobnosti.
To govedo je snažne konstitucije sa vrlo razvijenom širinom i dubinom. Boja dlake je crvena s belim područjima na glavi, stomaku i nogama. Izvorni oblik hereforda je rogat, iako postoje sojevi bez rogova, koji su nastali kao posledica ukrštanja sa angusom i đelovej govedom. Visina grebena kod krava je prosečno 136 cm, a bikova 150 cm.
Masa tela odrasle krave u priplodnoj kondiciji je 650-730 kg, a bikova 850-1.000 kg. Proizvodnja mleka krava nije visoka i iznosi 1.200-2.000 kg, što je dovoljno za prehranu teladi. Teljenja nisu teška, a masa teladi pri rođenju je 30-35 kg. Uzgaja se u čistoj krvi i koristi se za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi i junica za sistem „krava-tele“. Danas se uzgaja po čitavom svetu, čemu su pogodovale njegove povoljne sposobnosti adaptacije na pri¬rodne i hranidbene uslove (efikasno iskorišćava i najlošiju pašu) i otpornost na bolesti.
U Srbiji je najbrojnije goveče sa spiska tovnih rasa posle simentalca. Najveći broj grla je u okolini Bele Crkve, a poseban Centar za rasplod postoji u Ečkoj, gde je stado od skoro pedeset grla.

(Gospodarski list i AgroServis)