- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Upozorenje Centra prognozno izveštajne službe Vojvodine

 

PEGAVOST U ŠEĆERNOJ REPI

Novi Sad, 1. jul 2011.

Prema izveštaju Centra prognozno izveštajne službe AP Vojvodine, posebno upozorenje i savet upućen je proizvođačima šećerne repe. Na ovim poljima pojavile su se prve pege na listu šećerne repe. Od jedanaest tačaka, gde se stručno prati stanje ovog useva, ugrožena područja su okolina Novog Sada, Rume, Sremske Mitrovice, Sombora i Vrbasa.

Iz Centra poručuju da se ratari odmah jave regionalnoj službi za detaljnu informaciju u vezi ovog obolenja i podsećaju da je svako suvišno prskanje fungicidom, kao i kašnjenje, skup posao.

„Vojvodina Agar” sa svojim članovima i kooperantima ima oko 4.000 hektara šećerne repe. Ovo poslovno udruženje od nedavno ima i stručnjake za zaštitu koji obilaze teren i zajedno sa ratarima donose odluke o merama zaštite.

Ovaj posao vodi dipl. inž. Sofija Stojkov, koja je o stanju useva šećerne repe za „AgroServis” rekla da su mnogi već obavili prvu zaštitu protiv pegavosti.

- Naši ratari su računali da u žetvi neće imati vremena, pa su bez čekanja da se pojavi pegavost obavili prvo tretiranje polja. Taj trošak po hektaru košta oko 20-25 evra i uz upotrebu elementa bora još 7-8 evra – rekla je Sofija Stojkov.

U zaštiti se uglavnom za prvi tretman koristi preparat Sphere. Drugi tretman, kako kažu u „Vojvodina Agraru”, biće obavljen za dvadesetak dana.

(Detaljan izveštaj Centra možete pročitati na našem sajtu u rubrici „Saveti stručnjaka” ili kliknite ovde.)

KUKURUZ

Kukuruzna zlatica, koja se uglavnom javlja kada se kukuruz na istoj njivi seje uzastopno, sa malim obimom se pojavila u regionu Vrbasa, Sente i Bačke Topole. Prave zaštite izuzev poštovanja pravilnog plodoreda, u ovoj fazi, nema – kažu stručnjaci.

Inače, prisustvo kukuruzne zlatice u Evropi je prvi put utvrđeno 1992. godine, na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Iako su larve štetnije i odrasli insekti pričinjavaju štete, hraneći se najpre listom kukuruza, da bi kasnije prešli na polen i svilu, pa i na zrna u mlečnom zrenju. Pri većoj brojnosti imaga, svila biva sasvim izgrižena i presečena sve do ispod vrha klipa. Visoka brojnost imaga pre oprašivanja može uticati na slabiju oplodnju i na smanjenje prinosa, pogotovo kada se radi o semenskom kukuruzu.