- TRŽIŠTE - /21.07.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.40 din/kg , soja 43.50 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.94 din/kg , pšenica 19.76 din/kg , soja 33.57 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.08 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 31.73 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.25 din/kg , pšenica 21.52 din/kg , soja - ;

Vest koja je čekana više decenija

 

OBUSTAVLJENA VAKCINACIJA SVINJA PROTIV KUGE

Novi Sad, 13. decembar 2019.

Branislav Gulan

  • Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične bolesti kuge. Da bi se obnovio stočni fond treba da prođe najmanje tri godine, a šest godina da bi ušli u EU, ako nas do tada prime u članstvo

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time će praktično biti obustavljena vakcinacija svinja u  najvećem delu Srbije. Dakle od sredine decembra 2019. godine u Srbiji prestaje vakcinacija svinja protiv bolesti kuge. Ovo je saopštila Milanka Davidović, iz Ministarstva poljoprivrede Srbije na sednici Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji. Ovakvo obećanje narodu u Srbiji davali su svi prethodni ministri poljoprivrede za poslednje tri decenije. Ali, odlazili su sa vlasti, a obećanja su ostajala. Posle dugog čekanja, obećanje je konačno na papiru. Zato je ovo za Srbiju po značaju ne samo vest dana i godine, već decenije!

Prema sadašnjoj odluci, vakcinacija će privremeno ostati samo na južnim padinama Fruške gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja, koje mogu biti eventualni prenosnici bolesti. U ostalim delovima zemlje biće obustavljena vakcinacija, pogotovo na zaštićenim farmama. Ovo je izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju, jer će nakon nje naša država  moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja. Potom, kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moćićemo i da izvozimo svinjsko meso u EU. I ne samo u EU, nego i na druga tržišta da ga otpremamo u transportu preko teritorije država, članica EU. Primer je transport Rusija, jer do sada se svinjsko meso u Rusiju, ako nije bilo obrađeno i pripremljeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati jedino avionom. I ne samo na tržište Rusije, već i drugih zemalja, jer kamionom, vozom, rekom, nije moglo da se prevozi preko zemalja EU. Avionom se meso veoma malo transportovalo, jer takav prevoz nije bio isplativ. To je bio i razlog zašto je bio veoma mali izvoz svinjskog mesa u Rusiju, ali i u druge zemlje, gde se prevozilo avionom. Tu se nalazi i razlog zašto nemački ,,Tenis'' nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji, kako bi ih bezcarinski izvozio u Rusiju. 

Na taj način će se i smanjiti troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek, koja su godišnje iznosila oko 25 miliona dolara. Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi,  proteklih godina deo je dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina. Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom. Prema procenama stručnjaka, to znači da će država uštedeti ogroman novac, jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.  Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Zavisno od kretanja na tržištu se kretao i tov. Potrošnja je od 17 pa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.

Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara poljoprivrede u tom vremenu, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji neće više biti vakcinisane protiv klasične kuge. Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz treba da prođu tri, a najmanje šest godina da bi ušli u EU, ako nas za to vreme prime u članstvo.

BILI ISPRED SAD!

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija davno  bila svinjarska zemlja! Daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je  blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelja brojao manje od 900 tovljenika. I danas u svetu se razvoj jedne zemlje meri po broju svinja i stanovnika.  U srednje razvijene zemlje računaju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelja, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima osam miliona stanovnika, ali  i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlja!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo dve i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Godišnje se u svetu prodavalo za oko 762 miliona dolara. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavljeno i ove 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovljenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu.  Ovaj uvoz je  plaćen oko 151 miliona dolara!

RAST CENA SVINJSKOG MESA U KINI

Cene svinjskog mesa u Kini zabeležile su u novembru 2019. skok od čak 110 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine, gurajući inflaciju u toj zemlji na najviši nivo u poslednjih osam godina, pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku. Prema statističkim podacima, potrošačka inflacija u Kini iznosila je u novembru 2019. godine 4,5 odsto na godišnjem nivou, dok su proizvođačke cene pale u istom mesecu za 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Afrička kuga svinja desetkovala je svinjski fond Kine od prošle godine i poremetila snabdevanje ovom osnovnom vrstom mesa u kineskoj ishrani. Kina je, inače, najveći svetski potrošač svinjetine.