- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

ZABRANјENO REKLAMIRANјE HLEBA KAO LEKA

 

Bečej, 28. oktobar 2015.

Izvor: Politika

  • Država hitno mora da uvede red u zaštitu potrošača od jeftinih marketinških poruka

Preduzeće „Trivit” – Bečej, koje je do sada reklamiralo svoj hleb „tonus” kao proizvod po licenci Ruske akademije nauka, neće više moći da se u javnosti predstavlјa na ovaj način, saopštila je tržišna inspekcija, koja je po prijavi kontrolisala ovu firmu i ustanovila da krši Zakon o oglašavanju.

Ova kompanija ima ugovor sa firmom „Akadem produkt Moskva”, ali navodno inspekciji nije mogla da ponudi dokaze da je reč o licenci Ruske akademije nauka. Prijava protiv proizvođača ovog hleba bila je motivisana više reklamnim porukama na deklaraciji prema kojima „tonus” blokira toksine i kancerogene materije i koristan je za prevenciju i lečenje dijabetesa, koje su, prema Zakonu o bezbednosti hrane, zabranjene.

„Tonus” hleb, ipak, nije jedini proizvod čijom deklaracijom bi trebalo da se pozabave inspekcije. Tržište je preplavlјeno proizvodima koji se reklamiraju kao lekoviti i krajnje je vreme da se nadležne inspekcije i država ozbilјnije pozabave ovim problemom. Nije to samo hrana nego i dijetetski suplementi (koje naš zakon svrstava u hranu) i koji najčešće potrošače dovode u zabludu, jer kupci ove proizvode mogu da smatraju zamenom za lek.

Kod nas je trenutno ova oblast delimično pokrivena Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Tek bi trebalo da usvojimo pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama čija je izrada u završnoj fazi.

Zašto ovaj pravilnik toliko kasni, s obzirom na to da je on jedini propis koji nam nedostaje da bismo potpuno usaglasili ovu oblast sa evropskom regulativom? Prema poslednjim informacijama, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu do kraja godine, mada je to više puta do sada odlagano. Problem je, nezvanično, podela nadležnosti među inspekcijama što je bila smetnja i prilikom donošenja Zakona o bezbednosti hrane.

U Evropskoj uniji je proces odobravanja izjava javan, dinamičan i podložan promenama. Za procenu opravdanosti njihove upotrebe na osnovu prikuplјenih naučnih dokaza zadužena je Evropska agencija za bezbednost hrane, odnosno Efsa. Svaki proizvođač hrane, ali i potrošač, lako se može informisati o tome da li su pojedine zdravstvene izjave odobrene za upotrebu ili ne. Na sajtu Efse postoje odobrene zdravstvene tvrdnje koje bi svaki proizvođač i kod nas mogao da koristi, ali je problem što moraju da se koriste u originalnoj formulaciji, što našim proizvođačima ne ide u prilog. Ako se, na primer, za neku supstancu, mineral ili vitamin u Efsi dobije zdravstvena izjava, proizvođači mogu da je koriste za svoj proizvod samo pod uslovom da on zadovolјava i definisane uslove za upotrebu zdravstvene izjave. Kako je „Politika” već pisala i naš budući pravilnik će koristiti evropski registar odobrenih zdravstvenih tvrdnji koji je javan i lako dostupan, a pojedini ovdašnji proizvođači ga već i koriste. Ima i onih koji su daleko od toga, zbog čega na našem tržištu hrane, flaširanih voda,dijetetskih proizvoda, ali i kozmetike postoji grubo kršenje propisa iz ove oblasti. To se odnosi na one proizvođače koji svojim proizvodima pripisuju svojstva prevencije i lečenja i za to ne snose nikakve kazne. Takvi proizvodi se i dalјe kod nas reklamiraju u medijima, na bilbordima, a najveću štetu imaju upravo potrošači koji takve reklamne poruke prihvataju bez rezerve i veruju im.

ŠTA JE ZDRAVSTVENA IZJAVA

Prema definiciji, zdravstvena izjava na nekom proizvodu ukazuje ili sugeriše da postoji fiziološka veza između hrane, njenih sastojka i zdravlјa ili ukazuje da konzumiranje određene hrane ili jednog od njenih sastojaka znatno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj bolesti kod lјudi. Samo ona izjava koja je odobrena i naučno dokazana, može se naći na proizvodu.

ME­SNE PRE­RA­ĐE­VI­NE OPA­SNE KO­LI­KO I DU­VAN

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja (SZO) sa­op­šti­la je da me­sne pre­ra­đe­vi­ne – poput sla­ni­ne, šun­ke i ko­ba­si­ca… mo­gu da bu­du kan­ce­ro­ge­ne i svr­sta­la ih po opa­sno­sti za zdra­vlјe u istu gru­pu sa du­va­nom i azbe­stom. U iz­ve­šta­ju Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za is­tra­ži­va­nje kan­ce­ra pri SZO, sa se­di­štem u Li­o­nu, na­vo­di se i da je i cr­ve­no me­so u ce­li­ni „ve­ro­vat­no kan­ce­ro­ge­no”. Cr­ve­no me­so, u ko­je spa­da­ju go­ve­di­na, jag­nje­ti­na, svi­nje­ti­na, ov­če­ti­na i konj­sko me­so svr­sta­no je u „ve­ro­vat­ne” uzroč­ni­ke ra­ka iz gru­pe 2A. Ni­ža kla­si­fi­ka­ci­ja cr­ve­nog me­sa je od­raz „ogra­ni­če­nih do­ka­za” da ono iza­zi­va rak.  

Pod pre­ra­đe­nim me­som mi­sli se na ono ko­je je tre­ti­ra­no ra­znim po­stup­ci­ma da bi mu se pro­du­žio rok tra­ja­nja kao što je – di­mlјe­nje, su­še­nje, do­da­va­nje so­li ili kon­zer­van­sa. Da bi se oču­va­la sve­ži­na i po­bolј­ša­li uku­si pre­ra­đe­vi­na­ma se u sa­vre­me­noj in­du­stri­ji do­da­je čak sto raz­li­či­tih adi­ti­va. 

– In­di­vi­du­al­no ri­zik od raz­vo­ja kan­ce­ra zbog kon­zu­mi­ra­nja ob­ra­đe­nog me­sa osta­je ma­li, ali se ri­zik po­ve­ća­va sa ko­li­či­nom po­je­de­nog me­sa – re­kao je Kurt Štrajf iz SZO. 

Pro­fe­sor Mi­lan Bal­tić sa Fa­kul­te­ta ve­te­ri­nar­ske me­di­ci­ne re­kao je za „Po­li­ti­ku” da „cr­ve­no me­so, kao me­so ni­je pro­blem već nje­go­va to­plot­na ob­ra­da”. 

– Ako me­so sa­mo po­so­li­te to ni­je pro­blem, ali mo­že da bu­de pro­blem ako ga je­de­te uz do­dat­ke kao što su za­či­ni sa mno­go ni­tri­ta i dru­gih adi­ti­va. Isto va­ži i za sla­ni­nu ko­ju ne tre­ba ter­mič­ki ob­ra­đi­va­ti, po­seb­no ne na ro­šti­lјu – ka­že Bal­tić.