- TRŽIŠTE - /11.06.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.70 din/kg , pšenica 17.70 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.51 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja 35.18 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.28 din/kg , pšenica 19.10 din/kg , soja 32.79 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.71 din/kg , pšenica 21.39 din/kg , soja - ;

ZAČINSKE PAPRIKE SA SEVERA VOJVODINE IMA I ZA IZVOZ

 

Novi Sad, 7. mart 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Začinska paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih kultura i izvozni brend Srbije, s obzirom na kvalitet “crvenog zlata” koje se uglavnom proizvodi u Vojvodini.

Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da se industrijska paprika proizvodi na 2.400 do 2.600 hektara, zavisno od godine do godine, a od ukupne proizvodnje u Srbiji polovina je skoncentrisana na severu Vojvodine. Upravo iz tih razloga je profesor Ilin o značaju i tehnologiji proizvodnje začinske paprike govorio na skupu koji je u Martonošu organizovao Zadružni savez Vojvodine. 

„Začinske paprike imamo ne samo za domaće tržište, za začin naše mesne industrije i potrebe građana Srbije za zapršku i kulinarske specijalitete, nego je jedan od najznačajnijih izvoznih brendova zbog visokog sadržaja bojenih materija. Sadržaj boje u začinskoj paprici proizvedenoj na našem području se kreće od 180 do 250 AST-a što garantuje ekstra kvalitet svim izvoznicima, ali i kupcima u inostranstvu jer je koriste za popravljanje njihove paprika neuporedivo lošijeg kvaliteta“, naglašava profesor Ilin.

Od ukupno proizvedene i prerađene količine začinske paprika u Srbiji 60 do 70 posto se izvozi, tako da prema rečima Ilina, naši prerađivači ostvaruju značajan profit po jedinici površine.

„On je neuporedivo veći od profita koji se ostvaruje u klasičnoj proizvodnji svežeg ploda, ali ako se uzme u obzir prerada novostvorena vrednost po jedinici se višestruko uvećava i kreće se iznad 15.000 evra po hektaru“, ukazuje Ilin.

On konstatuje da imamo sjajan sortiment industrijske paprika, tako da nam ne treba tuđe, jer su tu sve domaće sorte horgoške paprike, ali i novopriznata sorta “katarina” koja daje izuzetne rezultate i tolerantna je na bakterioze.

„Klimatske promene su verovatno na sceni, jer svedoci smo kakva je bila prošla godina, takođe 2015. i 2012. U ovakvim ekstremnim uslovima kao što vladaju u nekom referentnom periodu, nemoguće je proizvodnju začinske paprike organizovati bez dodatnog navodnjavanja. To jeste skupa mera, ali je najdelotvornija, pošto povećava prinos tri do četiri puta po jedinici površine. U ekstremno najsušnijoj godini prinos ne može biti ispod 15 tona po hektaru, a bez navodnjavanja prinosi su oko tri tone, što ne može da pokrije troškove uložene u jednoj sezoni“, objašnjava profesor Ilin.

Horgoš, Martonoš i Novi Kneževac su centri paprikarstva na severu Vojvodine. Zemljoradnička zadruga “Paprika” u Martonošu na sopstvenim površinama uzgaja industrijsku papriku na 25 do 50 hektara, u nekim izuzetnim godinama i na 80 hektara, što prema rečima direktora Toše Matića zavisi od plodoreda i mogućnosti koje diktiraju zemljišni uslovi. 

„Proizvodnju paprike radimo u intenzivnim uslovima, tehnologija proizvodnje je maksimalna u pogledu osnovne obrade zemljišta, đubrenja, navodnjavanja i zaštite bilja u svakom pogledu. Prinosi se kreću oko 15 tona po hektaru, što je prihvatljivo. Kod paprike imamo visoka ulaganja oko 1.500 evra po hektaru za zasnivanje proizvodnje, čemu treba dodati troškove berbe i transporta. Zbog toga svake godine osiguravamo ovu proizvodnju jer je zaista veliki rizik, da bi ga preuzeli sami na sebe“, kaže Matić.

U Martonošu inače postoji šest fabrika za preradu začinske paprike, što su ukupno najveći kapaciteti za preradu začinske paprike u Srbiji, međutim sve je manje poljoprivrednika koji su voljni da ulažu u proizvodnju paprike. Matić napominje da raspolažu kombajnima za berbu paprike, kojima se za sada uglavnom radi druga berba, dok se prva berba crvenih plodova obavlja ručno.

Individualna gazdinstva koja nemaju uslove za navodnjavanje ili iz durgih razloga dužu ruke od proizvodnje, što je učinio i Milorad Čukurov iz Novog Kneževca, iako je uzgajanje začinske paprike do pre koju godinu bila porodična tradicija pola veka. 

„Proizvodnju paprike sam nasledio od oca, sejao sam je na osam do deset hektara. Pre tri godine je novokneževačka “Aleva” odlučila da od njih moramo uzimati seme, “horgošku šesticu” i još neke rodne sorte koje im odgovaraju, međutim za nas proizvođače nije odgovaralo zato što je lično nemam sistem za navodnjavanje. I kada nađeš berače, jako malo mogu da naberu za osam sati rada, svega 70 do 80 kilograma, nadnice su poskupele, tako da sam dve godine probao, ali kada sam uvideo da idemo u minus prestao sam da sejem papriku. U suvom ratarenju bilo je godina sa povoljnim agroekološkim uslovima kada sam postizao i do osam tona po jutru, pa je svaka beračica na dan mogla da ubere oko 300 kilograma, tada je bilo i računice, ali takvih godina je bilo sve ređe. Mi smo te prinose postizali sa svojom sortom, odabirali najkrupnije i najmesnatije plodove i tako selektirali sopstveno seme koje smo desetak godina održavali, i moglo je da se zaradi“, ispričao je Milorad Čukurov.

Zoran Janjatov iz Novog Kneževca je deset hektara ugovorio i za predstojeću setvu sa “Alevom”, što je uobičajena površina na kojoj uzgaja papriku. Iskustva sa paprikom su mu, kako veli “solidna”, ništa ni preterano dobro, ni strašno loše, jer proizvodi uz navodnjavanje i postiže u proseku prinos preko 15 tona po hektaru.

„Paprika zahteva dosta truda, navodnjavanja i dosta vrednih ruku od setve u martu, pa do završetka berbe, do prvog mraza u novembru“, napominje Janjatov: „Troškovi proizvodnje su uvećani, ali sasvim je sigurno, da bez navodnjavanja nema ni dobiti. Koliko sam kalkulisao otprilike za jedan milimetar padavina po hektaru treba oko do dva i po evra, što znači za deset litara veštačke kiše po hektaru trošak je oko 25 evra za jedno zalivanje. Broj zalivanja zavisi od rasporeda padavina. Paprici treba oko 600 litara po kvadratnom metru u toku vegetacije, pa sve zavisi od toga koliko padne kiše i koliko treba dodati. Kod ugovaranja “Aleva” je korigovala cenu naviše, u odnosu na prošlu sezonu, pa iznosi 41 dinar za kilogram, plus PDV. “Aleva” je do sada uvek bila korektna, kako se dogovorimo tako plaćaju, a i najbliža je.“

Sa nekadašnjih petnaestak jutara gazdinstvo Radovana Čukurova površine pod paprikom je smanjilo na sedam jutara, delimično zbog toga što su uslovi proizvodnje zbog suše sve teži.

„Proizvodimo paprika sa zalivanjem već četvrt veka, a i pored zalivanja sve slabije prolazimo. Otkupna cena sirove paprike u vreme berbe nije se dugo menjala, čak je jedne godine bila i smanjena. Ove godine je obećana cena povećana za deset posto, ali koliko vidim površine pod paprikom se ne povećavaju, zato što repromaterijal poskupljuje, skuplje su i nadnice za berače. U Novom Kneževcu nadničare sve teže uspevamo da nađemo, pa ih dovozimo iz Banatskog Aranđelova, Ostojićeva Mokrina, pa i udaljenijih mesta. Ako još bude usvojen zakon da se plate neke takes i doprinosi za sezonsku radnu snagu u poljoprivredi, to će nam otežati, pa će se proizvodnja dalje smanjivati“, smatra Radovan Čukurov.