- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

ZEMLJIŠTA U ŠUMADIJI JAKO KISELA

 

Kragujevac, 16. april 2018.

Izvor: RTV

  • Zemljišta u Šumadiji su jako kisela pa imaju manji sadržaj organskih materija i fosfora. Zbog toga stručnjaci savetuju poljoprivrednike da redovno nose uzorak zemlje na analizu kako bi se uz primenu mera i unos potrebne količine mineralnih hraniva povećao kvalitet samog zemljišta. Kada je reč o stočarstvu poseban akcenat stručnjaci stavljaju na održavanje higijene u štalama jer većina gazdinstava u Šumadiji i dalje primenjuje vezani sistem držanja grla.

Preko 75 odsto zemljišta u Šumadiji je kiselo. Kiselo zemljište utiče na prinos, biljke ostaju gladne hranjivih materija pa je neophodno preduzeti i potrebne mere.

"Zato preporučujemo mere popravke zemljišta a to je unošenje mlevenog krečnjaka. Najbolji period za to je posle žetve kada dođe do zaoravanja strništa i to zajedno sa zagorelim stajnjakom. Preporučujemo i meru popravke humizacijom- to je nedostatak humusa u zemljištu i to unošenjem organskih đubriva u zemljište. Postoji još jedna mera a to je fosfatizacija- unošenje fosfora u zemljišta", rekla je Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo.

Poljoprivrednici u Šumadiji najčešće greše pri upotrebi mineralnih hraniva i to kada ih koriste u velikim količinama. Zbog toga je potrebno nositi zemljište na analizu kako bi se na vreme reagovalo.

"Mnogo je bitno odraditi sve analize koje su potrebne i postupati po pravilima koje procedura nalaže. Sam start je najbitniji za svaku biljku i on utiče i na prinos i na veličinu ploda. Kada pripremam zemljište prvo uzmem stajnjak, onda ga lepo prosušim, isfriziram, onda dodam malo zemlje, pa zatim izvršim kontrolu i onda punimo kese", rekla je Srebra Veličković, selo Jovanovac.

Kada je reč o proizvodnji mleka najbitnija je higijena muže, održavanje stajskog prostora i pravilna ishrana grla. U toku je i priprema zakonske procedure na osnovu koje će se mleko plaćati po kvalitetu a ne samo po količini.

"To je trenutno oko 100.000 bakterija i 400.000 somatskih ćelija. To će se plaćati odlično kao neki ekstra kvalitet. Preko toga plaća će se mnogo manje. Vime kod krava treba održavati čistim, prostirka mora da bude potpuno čista, pre muže se dezinfikuje vime, zapravo te papile se dezinfikuju. Kada se muža završi takođe, i one idu u rastvor joda koji ih dezinfikuje, tako se papile zatvore", rekao je Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo.

"28 dinara po litru prodajem mleko i ova tri meseca 200 litara mi fali da bih dobio premiju od 7 dinara. Na taj način gubim premiju, kao da je ono mleko nešto bolje što ima tri tone za tri meseca, nego moje koje ima 2.800 litara za tri meseca. Ako je već premija treba da bude litar za litar", objasnio je Slobodan Barjaktarević, stočar, selo Jovanovac.

"Hrana je dosta bitna jer i ona utiče na kvalitet mleka tako da mora da se mešaju lucerka i koncertovana hrana da bi sve bilo kako treba. Muzemo muzilicom, dakle nije direktno izmuzište laktofriz već muzilica ide direktno u kantu i onda mi mleko prenesemo dalje za preradu ili ga sipamo u kante za predavanje mleka", naglasio je Dejan Aleksić, stočar, selo Jovanovac.

U Šumadiji 95 odsto gazdinstava koristi vezano, a ne slobodno držanje krava jer i domaćinstva imaju manji broj grla. Stručnjaci na terenu savetuju stočare da uvećaju kubituru štalskog prostora ali i da počnu da koriste slobodni sistem držanja grla.